А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet301/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   297   298   299   300   301   302   303   304   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

ва 
туйинган. 
У н и н г  
коллекторидаги ва конденсатордаги кучланиш нолга якин. 
Вакт t — 
1
Л
булганида V I  транзисторнинг базасига ишга ту- 
ширувчи мусбат и мпульс берилади. Бунда транзистор ёпила- 
ди. Конденсатор эса + Е к, С, R, — £ к' з а н ж и р оркали заря д- 
ланади. Демак, ишга туширувчи импульс таъсир этаётган вакт 
( Г , ) ичида кондеьсатордаг и кучланиш ортиб боради 
Бу и м­
пульс таъсири йуколганидан кейин (t = t 2) транзистор очилиб, 
конденсатор транзистор VI  орка ли тез зарядсизланали. Вакт 
t == 
t 3
 
булганида конденсатор 
я н а
з арядланади ва жараён так- 
рорланади. Бу ерда кучланиш чизикли булиши учун к о нд е н ­
сатор Е к (манба) кучланишидан анча кичик булган U m к уч л а -
нишгача зарядланади. Бунда манба кучланишининг тулик 
и ш -  
латилмаслиги мазкур схеманинг асосий кам'чилигидир. Мука м- 
малрок схемаларда конденсатор зарядланиш юк и н ин г барка- 
рорлигини тгъмннлаб берувчи элем-итлардан фойдаланилади.
15. 12. И М П У Л Ь С Л И ВА Р А К А М Л И Т Е Х Н И К А
Радиотехника, автоматика, телемеханика ва 
Э>\М ларла 
импульс ли режим да ишлайдиган и.м.пульс ^урил мал ар кенг 
кулланилади. Бу курилмаларнинг ишида киска муддатли сиг- 
наллар паузалар билан алмашиб туради. Импульсли иш режи- 
ми узлуксиз иш режимига Караганда бир канча афзалликлар- 
аг эга:
1
. Импульсли р еж им да ишлаганда кичик кувватли кУРи л “ 
ма ёрдамида импульс таъсир этаётган киска муддат ичида 
катта кУвватга эришиш мумкин.
2. Импульсли р е ж им д а ишлаганда ярим утказгичли схема- 
лар „ к ал ит “ р еж им и д а ишлайди, яъни курилма икки ^олат- 
дан („уланган" ёки „узилган") бирида булади. Натижада ярим 
утказгичли асбоблар параметрларининг у з г а ришига харорат- 
нинг таъсири камаяди.
3. Импульсли ре ж им д а сигнални халзкитларлан (бузилиш- 
лардан) ажратиш осонрокдир.
Мураккаб импульс 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   297   298   299   300   301   302   303   304   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish