А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

9.1. АСИНХРОН ДВИГАТЕЛНИНГ ТУЗИЛИШИ
Барча электр машиналари каби асинхрон двигателлар хам 
и к к и
асосий кием; кузга лмас кием статор ва к уз га лув чан (ай­
ланувчи) 
кием- 
ротордан иборат.
Статор
станина, пулаг у з а к ва статорнинг пазларига жой- 
лаш!прилган уч фазали чулгамлардан иборат. Станина чуян- 
дан ёки алюминийдан цилиндрсимон шаклда ясалган булиб, 
унинг ичига статорнинг пулат узаги махкамланади. Шунинг- 
д е к , станина машинани ташки механик таъсирлардан саклаш 
у чу н хам хизмат килади. Станинада статор чулгамларини 
эле ктр энергия манбаига улаш уч ун шу чулгамларнинг у ч л а ­
ри чикарилган „клемм-алар кутичаси" бор. Асинхрон двигатель 
ишлаёгганида уни яхшпрок совитиш максадида станина к о
биргали килиб яеалади. Чуяндан куйилган 
станинали электр
www.ziyouz.com kutubxonasi


9 . 1 - р а е м .
9. 2- р а е м .
машиналар кутариш у ч у н м у л ж а л ­
ланган винтли и л г а кк а эга б ул а ди
(9.1 - раем).
Статорнинг цилинярсимон п улат 
у з а г и кзлинлиги 0,35 ёки 0, 5 мм 
ли, уз а ро м а х с у с ток билан (транс­
форматор узаги каби) 
изоляция- 
данган электротехник пулат плас- 
тиналар тупламидан иборат. Статор 
пу ла т узагининг ички сиртида с т а ­
тор уз унлиги буйича ’ -етган паз- 
ларга статор чулгамлари жойлаш-
тирилган (9/2- раем).
Статор 
чулгами 
изоляциялан- 
ган мис симлардан ясалган булиб, стагор пазларига 2тс/3 
б урча к остила 
жойлаш гирилади ( 9 . 3 - раем). Чу л га мл а рн ин г 
Ссш ва охирги учлари юкорида айтилгандек, „клеммалар КУ" 
тичасига“ чик^рилган булади. 9 , 4 - раем, 
а — в
д а ч у л г а м л а р ­
нинг уллниши курсатилган. Чулга м учларининг очик колди- 
рилиши уни тармок кучланишининг кийматига караб , ю л -
д у з “ ёки „учбурчак" с х е м а д а у л аш г а имкон беради.
9. 3- р а е м .

ф
<£/
c j d Cfd ф
O':

!
с. А с, Ш
\®r
I .

te
‘•ч
Ш
www.ziyouz.com kutubxonasi


а)
9. 5- р а е м .
Ротор
двигателнинг айланиш уцига мадкамланган булнб, 
унинг пулат узаги хам статорники каби калинлиги 0,35 ёки
0,5 мм ли электротехник п ул а г пласгиналао т^нламндан иб©- 
рат. Пулат у з а к пластиналарининг устки юзасида пазлар ^йил- 
ган 
булиб 
( 9 . 5 - раем, 
а
ва 
б
), уларнинг конфигурациями 
турлича булиши мумкин. Пулат уз а к двигателнинг ^кига ма*- 
камланади. Пулат у з а к пластинкаларидаги пазлар ротор ар«ц- 
чаларини ташкил этиб, унга ротор чулгамлари жойлаштири- 
лади. Асинхрон двигателлар рогор чулгамларининг 
т у з и л и ш и -
га караб иккига булинади, двигателнинг н мига эса шу чулгам 
номи кушиб айтилади.
Агар гплаг узак арикчаларига алюминийдан ясалган ст е р­
женлар жойлаштирилиб, уларнинг учлари алюминий далк^лар 
билан бириктирилса, бундай рогор 
ч у лг а м ла ри ц и сц а т у ­
т аш т ир и лг а н р о т о р
дейилади (9.6- раем). Бундай двигатель 
эса к иска туташтирилган роторли асинхрон двигатель деб ном- 
лана ди. Иссик шароитларда ишлатиладиган двш атетларнинг 
совитилишини яхшилаш максадида ротоп» у к ^ г а шамоллатиш 
парракчалари урнатилади. к у в в а т и 100 кВт гача булган к^еца 
туташтирилган роторли асинхрон двигателларнинг ротор ( чул- 
гамлари) стерженлари алюминийдан куйиб тайёрланади. Ротор 
стерженлари (чулгамлари) узаксиз хо^тда „олмахон гилдираги“ 
(9.7- раем) куринишига эга.
У.Ь-раем.
ь • 7- р а е м .
www.ziyouz.com kutubxonasi


Агар роторнинг пулат узаги арикча- 
ларига, статор чулгамлари каби, мис- 
дан ясалган уч фазали чулгам жойлаш-
тирилса, бундай ротор фаза чулгамли 
ротор, бундай двигатель эса фаза ротор­
ли асинхрон дв иг ат е ль деб аталади 
Ротор чулгами „ ю л д у з “ с х ем а да ул а-
ниб, чулгамнинг бош учлари асинхрон 
двигателнинг у к ига ма^камланган кон­
т а кт халцалар билан туташтирилади.
Контакт халцалар Эса графит чуткалар 
ёрламида д вигателдан ташкарига урнатилган У4 фазали юр- 
гизиш реостати билан бириктирилади ( 9 . 8 - раем). Юргизиш 
реостати 
к юр
двигатель ишлаганда ротор чулгамининг цар- 
шилигини ва шу билан биргатикда ротор токини бошкариш 
у ч у н хизмат килади.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish