А. Р. Арипов, У. С. Нормуродов, Ю. Д. Бабакулова Навоий 2011 й муалифлардан



Download 422,5 Kb.
bet15/76
Sana02.07.2022
Hajmi422,5 Kb.
#730822
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   76
Bog'liq
словарь

Германий – Германий – germanium – кимёвий унсур,белгиси Ge,т.с.32,ат.м.72.59 кулранг металл.


Герметизация – Жипслаш – hermetic sealing – идиш ва дастгоҳларнинг ичидан газ ёки суюқликлар чиқиб кетмаслигини таъминловчи тадбир.


Гетерогенная система – Кўп жинсли система – heterogeneous system – икки ёки ундан ортиқ фазали система.Унда физикавий ва кимёвий хоссалари ҳар хил бўлган қисмлар чегара сиртлари билан ажратилган бўлади.(мас:сув-буғ,ёғ-сув,ва ҳ.к.).


Гигроскопичность – Намтортувчанлик – hygroscopicity – материалларнинг ҳаводаги сув буғларини ўзига (тортиш)қобилияти.


Гигроскопичный – Намтортувчан – hygroscopic – ҳаводаги сув буғларини ўзига шимиб олувчи модда.


Гидравлический радиус – Гидравлик радиус – hydraulic radius – суюқлик оқимининг кўндаланг кесими тавсифи.У оқим кесими юзасини суюқлик оқаётган қувурнинг переметрига нисбати билан ифодаланади.Г.р қувурларни ҳисоблашда фойдаланилади.


Гидравлический транспорт – Гидравлик ташигич – hydraulic transport – ашёларни сув оқими ёрдамида ташийдиган(қувур,канал)қурилма.


Гидравлическое сопротивление – Гидравлик қаршилик – pressure loss – қувур деворларининг суюқлик оқимига кўрсатган қаршилиги.Бунда оқимнинг механик энергияси камаяди.


Гидратация – Гидраланиш – hydration – сувнинг кимёвий моддалар билан бирикиши.Ионли бирикмалар гидратланганда улар электролитик диссоцияцияланади.


Гидрат – Гидрат – hydrate – модданинг ўзига сувни бириктириб олиш натижасида ҳосил бўлган маҳсулот.


Гидролиз – Гидролиз – hydrolysis – эритувчи сув бўлганда моддалар ҳолатининг ўзгариши:гидратланишнинг бир тури.


Гидрометаллургия – Гидрометаллургия – hydrometallurgy – металларни рудалар,бойитмалар ва турли металлургия чиқиндиларидан кимёвий реагентларнинг сувли эритмалари ёрдамида эритиб,эритмага ўтказиш ва кейин уларни эритмадан ажратиб олиш.Гидрометаллургия рудага ишлов бериш(майдалаш,таснифлаш,қуюлтириш) руда ёки бойитмани кимёвий таркибини ўзгартириш (қиздириш, парчалаш), танлаб эритиш,сувсизлантириш,ювиш,сузиш,тиндириш,кераксиз аралашмалардан тозалаш,металлар ва уларнинг бирикмаларини эритмалардан чўктириш,чўкмаларга ишлов бериш каби жараёнлардан иборат.



Download 422,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish