А. Пирматов, С. Л. Матисмаилов, Қ.Ғ



Download 5,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/106
Sana11.07.2022
Hajmi5,47 Mb.
#774249
TuriУчебник
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   106
Bog'liq
jigirish texnologiyasi

5.3. Пиликни пишитиш жараѐни. 
 
Маҳсулотни пишитиш жараѐни ип ишлаб чиқаришда муҳим 
тадбирлардан бири ҳисобланади. Пишитиш жараѐни пиликлаш
йигириш ва пишитиш машиналарида қўлланилади.


198 
Пишитиш жараѐнининг мақсади
нисбатан калта толалардан 
керакли пишиқликга эга бўлган юмалоқ шаклдаги маҳсулотни 
ҳосил қилишдан иборат.
Пишитиш жараѐнининг моҳияти 
эса ўзаро параллел 
толаларни маҳсулот ўқи атрофида бураш орқа ли уларни винтсимон 
чизиқ бўйлаб жойлаштириб, узувчи кучларга қаршилигини 
(пишиқлигини) оширишдан иборат.
 
Маҳсулот пишитилганда толаларнинг зичл аниши натижасида 
уларнинг бир-бирига босими ортиб, ўзаро ишқаланиш кучи пайдо 
бўлади. Айнан шу куч маҳсулотнинг узувчи кучларга қаршилигини 
таъминлайди.
Маҳсулотнинг буралиши толаларнинг винтсимон чизиқлар 
бўйлаб 
жойлашишига 
ва 
узунлигининг 
маълум 
миқдорда 
қисқаришига олиб келади. Бу ҳодисага пишитишдаги киришиш 
дейилади.
Пиликни шакллантиришда чўзиш ас бобидан чиқаѐтган 
пилтачага пишитиш механизми ѐрдамида бурамлар берилади. 
Натижада 
маҳсулот 
нисбатан 
зичлашиб, 
юмалоқ 
шаклга 
келтирилади.
Урчуқ ѐки рогульканинг ўз ўқи атрофида бир марта айланиши 
пиликка битта бурам беради. Бир метр маҳсулотга тўғри келг ан 
бурамлар сони 
пишитилганлик
деб аталади.
Пишитилганликни қуйидагича аниқлаш мумкин : 


метр
бурам
n
K
у
/
1


K
– пишитилганлик, б урам/метр.
 
n
у

урчуқ ѐки рогульканинг айланишлар сони, мин
- 1

1

– олдинги цилиндрнинг тезлиги, м/мин .


199 
а) 
б)
в) 
 
г) 
145-расм. Пиликнинг ўнг 
а)
ва чап 
б)
пишитилиши, ўрам 
в)
, ўрам 
ѐйилмаси 
г)
Ўнг ва чап пишитилганлик мавжуд бўлиб, улар қуйидагича 
белгиланади.

Download 5,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish