А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Шу билан бирга индийли котиш мал ардан 19% In, 71%



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Шу билан бирга индийли котиш мал ардан 19% In, 71% 
Ag ва 10% Cd ясалгани ядро техникасида бошкарувчи стер- 
жен сифатида, 54 — 62 In, 8 — 16% Cd, колгани Bi ли 
котишмаси эса иссиклик берувчи нейтронларни ушлов- 
чилар сифатида ишлатилади.
Яримутказгичлар электроникасида эса индий метали 
германийли яримутказгичлар кувватини ош ириб бериш 
хусусиятига эга булганлиги учун тоза \олдаги индий ара­
лашмаси булган германийли яримутказгичлар тешикли 
яримутказгичлар \о си л килишда ишлатилади.
Индийнинг айрим бирикмалари сульфидли оксиди, се- 
ленид, теллурид, антимонид, арсенид ва бошкалар ярим­
утказгичлар сифатида ишлатилади.
Бундан ташкари, уларни термоэлементлар тайёрлашда 
\ам ишлатса булади.
Индийнинг асосий хомаш ёлари
Ер баф идаги индий микдори 10'5% ни ташкил килади. 
Индийнинг асосий минераллари учрамайди, лекин суль­
фидли рух минералларида, \ам да рух ва 
к У Р р о ш и н
суль- 
фостанат ва сульфоантимонат \оли да учрайди. Куйидаги 
бошка моддаларнинг минералларида индий энг куп мик­
дорда: клиндрит — Pb6Sb2Sn6Sr да 0,1 — 1% In, франкеит- 
да — Pb6Sb2Sn2S I2 да 0,1 % In ва станинда C uF eSnS4 да 0,1 % 
In булади.
Индий ишлаб чикаришнинг асосий хомашё базаси турли 
ишлаб чикариш чикиндилари ва ярим ишлаб чикариш 
ма^сулотлари хисобланади. Буларга асосан рух ва кутрто- 
шин ишлаб чикариш корхоналарининг чикиндилари ва 
яриммахсулотлари киради.
Рух ва qypFomuH иш лаб чикаришда индийни аж ратиб 
олиш усуллари
Рух концентратлари 850 — 950°С да куйдирилганда и н ­
дийнинг асосий кисми рух куйиндилари таркибида кола­
ди. Улар икки усулда — пирометаллургия ва гидрометал­

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish