A abstraktlik (lot. Abstraction mavxumlik) – tafakkurning asosiy metodlaridan biri. Avtokratiya



Download 56,97 Kb.
bet12/21
Sana22.02.2022
Hajmi56,97 Kb.
#101546
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   21
Bog'liq
Луғат фалсафа eda14f1b24b227f75cb019acc38811d0

Муътазилийлар (араб. - ажралиб чикққанлар, узоқлашганлар) — исломдаги илоҳиёт оқимларидан бири. 8-а. Ўртасида араб халифалигида вужудга келган.
Мукобиллик - икки нарса ёки ходисадан бирини танлаш имконияти.
Н
Назария — илмий билимнинг етук шакли. Борлиқнинг муайян жабҳасидаги қонуний ва мухим боиганишларни яхлит холда акс эттиради.
Натурализм - табиат бутун мавжудотни изохлашнинг ягона ва уни­версал тамойили деб хисоблайдиган фалсафий йуналиш.
Натурфалсафа - табиат фалсафаси табиатни бир бутун тизим си­фатида, асосан, жонли мушохада негизида ёки табиатшунослиқиан ўзлаштирилган билимлар орқали талқин этиш ва тушунтириш, унинг умумий манзарасини тасвирлаш борасидаги фалсафий уринишлар мажмуаси.
Неокантчилик - фалсафий оқим. 19-а.нинг 2-ярми — 20-а. Бошида, асосан германияда вужудга келган.
Неоконфуцийчилик (юн. Neos — янги ва конфуцийчилик) — сун династияси хукмронлиги даврида (10—13-а.лар) хитой фалсафасида пайдо бўлган окимлардан бири.
Неопозитивизм (юн. Neos - янги ва лот. Positivus — ижобий) — позитивизмпит замонавий шакли. 20-а.нинг фалсафий оқимларидан бири.
Неореализм (юн. Neos - янги ва лот. Realis — моддий, хак,ик,ий) — 20-а. Инглиз фалеафасидаги хукмрон оқим.
Неосхоластика - урта аер схо- ластикасини тиклашга уринувчи ка­толицизм фалсафасидаги турли оқимлар мажмуи.
Неотомизм (юн. Neos - янги, лот. Thomos — фома) — католицизмдаги энг нуфузли фалсафий мактаб. Ўрта аср файласуфи ва теологи фома аквинскийнинг эьтиқод ва ақи уйгунлиги мавжудлиги ғоясига асосланади.
Неофрейдизм - хоз. Замондаги, айникса, америка фалсафаси ва психологиясидаги оким. 1930-й.лар охирида психоанализни америка социологик ва этнографик назариялари билан бирлаштириш жараёнида пайдо бўлди.
Ницше фридрих (1844.15.10, рек- кен, лютцен якинида, саксония — 1900.25.8, веймер) — немис файла­суфи. 1869—79 й.ларда базель унти проф.
Ньютон исаак (1643.4.1, вулсторп — 1727.31.3, лондон; вестминстерда дафн этилган) — инглиз олими, хоз. Замон табиатшунослиги асосчиларидан бири. Фалсафий фикр ривожига катта таъсир курсатган мутафаккир.
Ньяя (санскритча - крида, мухоама, мантик;) — кадимги хинд фалсафасидаги ортодоксал тизимлардан бири. Мил.ав. 3-а.да донишманд готама асос солган. Н. Таълимотига кура, олам атомлар ва рухдан ташкил топган.

Download 56,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish