А абиоген ландшафт



Download 0,64 Mb.
bet24/215
Sana31.05.2022
Hajmi0,64 Mb.
#623790
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   215
Bog'liq
Lug\'at biologiya geografiya

Биология [юн. biosхаёт ва logos — суз, таълимот] — жонли таби- ат, улиб битган ва хозир яшаётган тирик мавжудотларнинг хилма-хиллиги, тузилиши, функциялари, келиб чикцши, та- ркдлиши, таращщёти, уларнинг узаро ва атроф- мухтп билан муносабатларини урганадиган фан. Биологиянинг вазифала- рига жонли табиатни му^офаза кцлиш ва уни инсон эхгиёж- ларига мувофикдаштиришнинг рационал (окцлона) усулла- рини излаш ха м киради.
Биом [юн. bios — хаёт ва лот. ото — жами, туплам маъносини анг- латувчи суз охири] — биосферанинг усимликнинг асосий тури ёки ландшафтнинг б. бир узига хос хусусияти билан тавсифла- надиган йирик минтакдвий ёки субконтинентал кцсми.
Биомагнификация [ингл. biomagnification] — уужайраларида бирор моддани туплаган тирик организмларни истеъмол щглувчи уайвонларда ушбу модданинг тупланиши. Мазкур жараён ат- роф- мухит таркибида бундай моддалар кам учраса-да, трофик занжир охиридаги йщтщичлар организмларида кдтъий кимё- вий элементлар крришмаларининг хаддап тапщари туплани- шига олиб келиши мумкин. Хдёти давомида тупланган кимё моддалари тухум (кушларда) ёки плацента ва она сути (сут эмизувчиларда) оркдли авлодларга у гиб кетиши хеч гаи эмас.
Биомасса [юн. biosхает, massa — куйма, палахса, парча] — фаол тирик модданинг майдон ёки хажм бирлигига нисбат микдо- ри; масса бирлигида ифодаланади.
Биоморфа (Хаётий шакл) — 1) ботаникадаусимликнинг мухит шароитига мослашганлигини акс эттирувчи rain к, и крёфаси (габитуси). Б. деб, шунингдек, усимликларни экологик тас- нифлаш бирлигига ха м айтилади — кдриндош булмаган, аммо ухшаш мослашув тизимига эга усимликлар гурухи. Хрп. усим- ликларда индивидуал ривожланиш жараёнида узгариб туради. Бир тур хар хил шароитларда турлича Х-ш.га эга булиши мум- кин. Сии.: Биоморфа\ 2) зоологияда Хрп. тушунчаси факдт 20 асрдагина кулланиладиган булди ва х;о зиргача ха м етарли да- ражада ишлаб чикрлмаган. Хрп.пи ажратиш ва таснифлашда организмларнинг бир хил мухигда яшашлари учуй ухiнаш фи­зиологик, худший ва б. мослашувларидан келиб чикрлади.
Биомутаассиб тана [юн. bios хаёт| — тирик организмлар ва мута- ассиб жараёнлар иштирокида вужудга келган ва таркиби ти­рик ва мутаассиб моддадан иборат булган тана (модда). Б.т. мисоли тарикдсида тупрокри, денгиз, дарё ва кул сувларини, нефтни, бигумларни келтириш мумкин (В. И. Вернадский буйи- ча).
Биострома (В.И. Вернадский буйича “тирик модда кдтлами”, “хаёт пардаси”) — ерда яшовчи жонзотларнинг тирик моддалари- дан иборат булган Ер крбигини ифодалаш учун таклиф кдлин- ган атама; курукдикда бир неча миллиметрдан то унлаб метр- гача кдлинликдаги кдтлам.
Биосфера — [юн. bios хаёт, sphaira шар] — Ер крбикдаридан (сфераларидан) бири булиб, унинг таркиби ва энергетикаси асосан Тирик модда фаолияти билан белгиланади. Э. Зюсс то- монидан 1875 й. киритилган бу атама В.И. Вернадскийнинг ил- мий изланишлари натижасида Ер сайёрасининг бутун сиртини англатадиган булди. Б. тропосфера, литосфера ва гидросферани уз ичига кдмраб олади; кдлинлиги 30-40 км. Сии.: Экосфера.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   215




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish