А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


амалга ош ирилса, 99,995—99,9999 % тоза индий олинади



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

амалга ош ирилса, 99,995—99,9999 % тоза индий олинади.
Агарда индийли эритмада таллий \ам булса, унда улар­
ни 39-расмда берилган схема билан ажратиб олиш мумкин.
Бу схемага кура, биринчи боскич электролизда 80% тал­
лий (тозалиги 99,9%), колган 20% таллий, иккинчи боскич
электролизда 10% индий билан тулик ажралади. Таллийдан
тозаланган эритмадан соф индий ажратиб олинади.
Кимёвий тозалаш усули
Ишкорли каватдаги губкали индий эритиш оркали то-
заланганда, аралашмадаги Pb, Zn, Sn, Al, Ga нинг бир
кисми йуколади (40-расм). Эритиш жараёни пулат тигел
(козон) ларда 320—350°С да олиб борилади. Агарда эр и -


39-расм. Электрокимёвий усулда индий оли ш н инг технологик
схем аси.
тиш жараёни 250°С да, Z nC l2 ва N H 4C1 тузларини 3:1 нис-
батдаги суюлтма каватларида амалга ош ирилса индийни
соф тозаликда олиш мумкин. Бу усулда дастлаб тузли су-
юлтмага таллий куйидаги реакция буйича утади.
N H 4C1+T1->T1C1 + N H 3 + ( 1 /2 ) H 2
Тузли суюлтмада таллийнинг хдммаси ва индий кис­
ман булади. Крлган кисмига туз кушиб иккинчи марта кай-
тадан суюлтирилса, индийнинг асосий кисми суюлтмага
(шлакка) кадмий билан бирга утади. К,олган котишмада
кургошин, калай, мис ва кумуш йигилади. Шлакдан эса
тоза \о л д а индий ажратиб олинади, чунки у шлакда InCl
— монохлорид \ол и да булади, яъни:
In + 2 N H 4C1 = InC l2 + 2 N H 3 + Н 2
In + Z nC l2 =InC l + Zn
In C l2 + In =2InC l


40-расм. К имёвий усулда индий олиш нинг гехнологик схем аси.
Демак, индий тузли суюлтмага индий дихлорид хдпи-

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish