амалга ош ирилса, 99,995—99,9999 % тоза индий олинади.
Агарда индийли эритмада таллий \ам булса, унда улар
ни 39-расмда берилган схема билан ажратиб олиш мумкин.
Бу схемага кура, биринчи боскич электролизда 80% тал
лий (тозалиги 99,9%), колган 20% таллий, иккинчи боскич
электролизда 10% индий билан тулик ажралади. Таллийдан
тозаланган эритмадан соф индий ажратиб олинади.
Кимёвий тозалаш усули
Ишкорли каватдаги губкали индий эритиш оркали то-
заланганда, аралашмадаги Pb, Zn, Sn, Al, Ga нинг бир
кисми йуколади (40-расм). Эритиш жараёни пулат тигел
(козон) ларда 320—350°С да олиб борилади. Агарда эр и -
39-расм. Электрокимёвий усулда индий оли ш н инг технологик
схем аси.
тиш жараёни 250°С да, Z nC l2 ва N H 4C1 тузларини 3:1 нис-
батдаги суюлтма каватларида амалга ош ирилса индийни
соф тозаликда олиш мумкин. Бу усулда дастлаб тузли су-
юлтмага таллий куйидаги реакция буйича утади.
N H 4C1+T1->T1C1 + N H 3 + ( 1 /2 ) H 2
Тузли суюлтмада таллийнинг хдммаси ва индий кис
ман булади. Крлган кисмига туз кушиб иккинчи марта кай-
тадан суюлтирилса, индийнинг асосий кисми суюлтмага
(шлакка) кадмий билан бирга утади. К,олган котишмада
кургошин, калай, мис ва кумуш йигилади. Шлакдан эса
тоза \о л д а индий ажратиб олинади, чунки у шлакда InCl
— монохлорид \ол и да булади, яъни:
In + 2 N H 4C1 = InC l2 + 2 N H 3 + Н 2
In + Z nC l2 =InC l + Zn
In C l2 + In =2InC l
40-расм. К имёвий усулда индий олиш нинг гехнологик схем аси.
Демак, индий тузли суюлтмага индий дихлорид хдпи-
Do'stlaringiz bilan baham: |