А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


ТАНТАЛ ВА Н И О БИЙ Н И ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

ТАНТАЛ ВА Н И О БИЙ Н И ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ
Тантал ва ниобий даврий систем анинг V группасида 
жойлаш ган булиб, ф изик ва кимёвий хоссалари билан 
бир-бирига я к и н туради. Улар руда хомаш ёларида бирга­
ликда учрайди ва уларнинг металлургик жараёнлари бирга 
урганилади.
Тантал ва ниобий электрон-техника ва электровакуум 
техникасида ишлатилади. Бу элементлар радиотехникада, 
радиолокация ва рентген аппаратларда кулланилади.
Улар газларни ютиш кобилиятига эга булганликлари учун 
радиолампаларда вакуум \оси л килишда ишлатилади. Т ан­
тал ва ниобий металларидан «иссик арматуралар» — анод- 
лар, сеткалар, катод кизиткичлари каби электрон лампа- 
лар ва кучли генераторларнинг лампалари тайёрланади.
Хозирги вактда улардан электролитик конденсаторлар 
ва ток тугрилагичлар \а м ясалмокда. Улардан ясалган 
конденсаторлар кичик ва ихчам булиб, катта хджмга ва


юкори изоляция каршилигига эга (—80°С дан + 200°С гача 
ишлатиш мумкин). Кичик (миниатю рали) конденсатор­
лар узатувчи радиостанцияларда, радар курилмаларида ва 
бош ка \а р хил мосламаларда иш латиш мумкин.
Кимёвий маш инасозликда тантал ва ниобий металла- 
ри узини кислотали ва бош ка му^итларда ишлатиладиган 
конструкцион ускуналарини коррозиядан саклашда, шу 
асбобларни тайёрлашда ишлатилади.
Тантал ва ниобий конденсаторлар, иситувчилар, ап- 
паратларни уровчиларда, аралаш тиргичлар (меш алкалар) 
ва бош ка кисмларни тайёрлашда ишлатилади.
Табиий ипак олишда ф илерларни тайёрлаш да кулла­
нилади.
Атом техникасида тантал ва ниобий конструкцион ма- 
териалларда ишлатилади, чунки, улар эриш температураси 
юкорилиги, яхши кайта ишланиши мумкинлиги, коррози- 
яга карш илиги ва узининг нейтронлар иссиклигини кичик 
сигимда торта олиш кобилияти билан ажралиб туради.
Ниобий 900°С да х;ам уран билан реакцияга кириш м ай- 
ди, ш унинг учун ундан энергия берувчи реакцияларда 
иссикликдан сакловчи ва изоляция килувчи материал с и ­
фатида фойдаланилади.
Утга чидамли ва каттик котиш малар ишлаб чикариш да 
тантал ва ниобийдан тайёрланган котиш малар асосида 
реактив двигателларнинг газ чикарувчи кувурларини ясаш ­
да ишлатилади. Улар иш тирокида тайёрланган турли хил- 
даги котиш малардан реактив двигателларнинг кисм лари- 
ни тайёрлаш да кулланилади, м асалан, турбиналар пар- 
р а к л а р и н и , к а н о т л а р и н и н г олд к и с м и н и , р а к е т а ва 
самолётларни бурун (уч) кисм ларини ва ракеталар копла- 
маларини улашда ишлатилади. Н иобий ва унинг котиш - 
маларини 1000— 1200°С да *ам иш латиш мумкин.
Тантал ва ниобий карбидлари кушиб тайёрланган мате­
риаллар турли хил пулатларни олишда ва киркувчи мосла- 
малар тайёрлашда ишлатилади. Тантал ва ниобий кушиб 
тайёрланган пулатлар коррозияга ва иссикка чидамли ас­
боблар ва магнийли пулатлар олиш да ишлатилади.
Булардан таш кари, тантал ва ниобий (симлари ва лист- 
лари) тиббиётда — суяк ва пластик ж ар р о \ли к д а (суяк- 
ларни улашда, бош суяклари н и н г си н ган булакларини 
улашда, х^амда уларни тикиш да) кулланилади. Булардан 
ясалган материаллар тирик организм учун зарарсиздир.


Органик кимёда ниобий ва тантал, асосан моддаларни 
синтез килиш да катализатор сифатида ишлатилади.
3 1-§. Асосий рудалари ва концентратлари
Ер кобигидаги ниобий микдори 10_3%, тантал 2 • 10-4% 
ни ташкил килади. Улар табиатда бирга учрайди ва 100 
дан ортик минераллар таркибига киради. Н иобий ва та н ­
тал минералларини икки группага булиш мумкин.
1. Танталониобатлар — тантал ва ниобий кислоталари- 
нинг вакиллари булиб, бу танталит ва колимбит м инерал­
лари хисобланади.
2. Титано (тантал) ниобатлар, титано ниобий (тантал) 
кислотасининг мураккаб тузлари. Бу группанинг хдмма ми- 
нералларида камёб ер элементлари булади. Группа мине- 
ралларидан пирохлор, лопорит, коппит, битафит ва бош ­
калар асосий минераллардир.
К^уйида тантал ва нио б и й н и н г асосий м инераллари 
\ак и д а тухталиб утамиз.
Тантолит
— 
колимбит.
Унинг таркиби (Fe, Мп) [(Та, 
Nb)] 0
3
формула билан ифодаланади. Демак, бу минерал 
изоморф \олд аги туртта туздан ташкил топган: F e (T a 0 3)2, 
M n (T a0 3)2, F e (N b 0 3)2, M n (N b 0 3)2.
Агар минерал таркибида ниобий куп булса, у колим ­
бит, тантал куп булса танталит дейилади. Унда тантал ва 
ниобий оксиди 82—86% ни таш кил этади. Бу группа ми- 
нералларига: фергю сонит — бу иттрий, эрбий ва церий 
элементларини тантоболитлари; самарскит — бу кальций, 
темир, иттрий ва церий элементларини танталониобатла- 
ри, стибиотанталит — сурьма тантаолитлари хдм киради.
П ирохлор — иккинчи группа минерали булиб, у ки м ё­
вий таркибининг мураккаблиги билан ажралиб туради. У 
ниобий ва титан кислоталарининг натрий, кальций ва 
камёб ер элементлари билан \о си л килган [КЕЭ] тузлари- 
дан иборат:
(Na, Ca....)
2
(Nb, T i)
2
O J (F , ОН)].
Худди шундай таркибли, факат ниобий урнида тантал 
булган туз 
микролит
дейилади. Бу икки м инерал таб и ат­
да бирга учрайди, унинг таркиби мураккаб ва узгарувчан 
булади.
П ирохлор минералларига коппит минерали (кальций, 
натрий ва церий ниобати) \ам киради.


Л опарит м инерали кимёвий табиати билан натрий, 
кальций ва К Е Э нинг титалониобатларидир. У нинг ф о р ­
муласи (N a,C a, C e...)
2
(Ti,N b)
2
0
6
булиб, унда: 39,2—40 % 
ТЮ 2, 3 2 -3 4 % (К Е Э )
2
0 3, 8 - 1 0 % (N b ,T a )
2
0 5, 4 ,2 - 5 ,2 %
СаО, 7 ,8 -9 % N a
2
0 , 2 - 3 ,4 % SrO, 0 ,2 - 0 ,7 % К
2
0 , 0 , 2 -
0,7% T h 0
2
булади.
Тантал ва ниобий концентратлари, асосан уларнинг 
рудалари гравитация ва флотация усули билан бойитила- 
ди.
Олинган танталли концентратнинг 1 навлигида 60—65% 
Т а
2
0
5
ва 10% дан кам булмаган N b,O s; II навлигида эса 
40% дан кам булмаган Та
2
0
5
булади. Колумбит концентра- 
тининг I навлигида — 60% N b ,0 5; II навлигида N b ,0 , 50% 
дан кам булмайди.
Пирохлор рудаларини бойитиш натиж асида олинган 
концентратларда 37% дан кам булмаган (N b ,T a)
2
0 5, лопо- 
ритли рудаларнинг концентрацияларида 
8
% кам булмаган 
(N b,T a)
2
0
5
дан иборат булади.
Тантал ва ниобийли хомаш ёларнинг асосий ишлаб чи- 
карувчилари Бразилия, Конго, Н игерия, М озамбик, 
Австралия, АКД1, Норвегия, Германия ва Россия давлат- 
лари \исобланади.
32-§. 

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish