Qidiruv: хужайралари

Сарик тана 1 – сарик тана хужайралари, 2 – бириктирувчи тукимали парда, 3 – кон томирлари
- O’zbekiston Respublikasi Sog’liqni Saqlash Vazirligi Toshkent Pediatriya Tibbiyot Instituti mavzu : bachadon
Турли хилдаги ҳужайралар, ушбу ҳосилалар мувозанати ва турли тўқималар йиғиндиси тананинг ҳар бир қисмига аниқлаб бўладиган аниқ кўриниш беради. Хужайраларни ўрганишга жуда кўп микроскопик усуллар мав
- Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari
Қайси хужайралар етишмовчилиги Дн-джоржи синроми билан
- Патологик физиология фани буйича 1 жавобли тестлар
Г. Эркаклар жинсий хужайраларини (спеpматозоидларни) ишлаб чиқариш
- Урология фанидан магистратурага кирувчилар учун тест саволлари
 Нерв хужайраларининг турлари ва вазифалари
- «Физиология» фанидан 2-курс даволаш, педиатрия, касбий таълим, тиббий профилактика, фармация, факультети талабаларига
Хужайралараро матрикснинг структура тузилиши
- Тема. Бириктирувчи тўқима ва мушаклар биокимёси
Қайси хужайралар бирлашмаси (кооперацияси) иммун жавобни таъминлайди
- Тест-патфиз-узб (1) (2) 1 жавобли
Биполяр нерв хужайраларидан 2 та ўсиқ нейрит ва дендрит ажралиб чиқган бўлиб, бу нейронлар асосан кўзнинг тур пардасида кенг тармоқланган. Мултиполяр
- Ўзбекистон республикаси қИҚишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги самарқанд ветеринария медицинаси институти 440000 Ветеринария таьлим соҳаси
Безли эпителий — гландулоцит хужайраларидан иборат
- 1. ТЎҚима. Онтогенезда тўҚималарнинг шаклланиши. ТЎҚималар классификацияси
~Генле қовузлоғининг хужайралари
- =эпидермиснинг ~дерманинг ~эпидермис ва мезенхиманинг
А. ғалвирсимон хужайралар
- Бурун ёндош бўшлиқлари
Б. Тцанк хужайраларининг топилиши
- А 720 108 «Дерматология ва таносил касалликлари» сохаси бўйича магистратурага кирувчилар учун тест саволлари
Вирус, бактерия, замбуруғ, ўсимлик ва хайвон хужайралари. Бактерия вируслари (бактериофагларнинг) табиатини ўрганишВирус, бактерия, замбуруғ, ўсимлик ва хайвон хужайралари. Бактерия вируслари (бактериофагларнинг) табиатини ўрганиш
Viruslarni o’rganuvchi fan virusologiya deb ataladi. Viruslarni 1892-yilda rus botanigi D. I. Ivanovskiy kashf qilgan
21,58 Kb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish