Qidiruv: сигналнинг

Агар чиҚишдаги сигналнинг бир Қисми киришга узатилса ва киришдаги сигналга Қўшилса нима содир бўлади?{
- Имплуснинг такрорланиш даври Қайси Ҳарф билан белгиланади?{ = T ~ u ~ t ~ I}
 - мавзу: Рақамли ТВ сигнални узатиш тезлиги. ТВ тасвир
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини
Агар киришлари сони жуда куп булиб шифратор чикишда сигналнинг мумкин булган хамма комбинациялардан фойдаланса бундай шифратор тула шифратор дейилади. Шифратордаги киришлар ва чикишлар сони куйидагича
- “Yarim o’tkazgichli to’g’rilagichlarni kompyuter dasturidan foydalanib loyihalash”
“Сигнални (ахборот) телекоммуникация каналлар бўйлаб узатишни таъминлайдиган қурилма
- Access дастурининг фойдаланувчига мустақил равишда янги форма тузиш усули
Компьютер рақамларнинг ўзини эмас, балки шу рақамларни ифодаловчи сигналларни фарқлайди. Бунда рақамлар сигналнинг икки қиймати билан (магнитланган ёки магнитланмаган; уланган ёки уланмаган; ҳа ёки йў
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги денов тадбиркорлик ва педагогика институти фан: таълимда ахборот технологиялари денов 2021
Оптик сигнални узатувчи модул
- Коммуникациялари техникуми оптик алоқа тизимлари
Бирламчи сигналнинг Тс давомийлиги
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш
К – АЦП киришидаги коэффициент кучайтиргич. Сигнални керакли даражада ўрнатиш учун қўлланилади (оқ даража 700 мв). Тактли частотанинг частота
- Телекоммуникация технологиялари факультети
Сигнални узатиш. Радиотелеметрия
- О. Х.Қўлдашов, З. Мирзаева, З. Абдумаликова биофизика (дарслик) фарғона – техника – 2007
Даврий сигналларни спектрларини тадқИҚ этиш ишнинг мақсадиДаврий сигналларни спектрларини тадқИҚ этиш ишнинг мақсади
«Генератор периодических импульсов» блокида сигналнинг амплитудасини 1В; импульслар частотасини – 700Гц;сигналнинг даврига нисбатан координата бошланишидан силжишини – 0% қилиб ўрнатинг
18,41 Kb. 2
o'qib
Бу электромиографияда тезкор фурье алгоритми усули эди, бошқа усуллар тасодифий сигналнинг баъзи статистик моделлари мавжудлигини назарда тутадиБу электромиографияда тезкор фурье алгоритми усули эди, бошқа усуллар тасодифий сигналнинг баъзи статистик моделлари мавжудлигини назарда тутади
13,53 Kb. 1
o'qib
Оптик толада сигналнинг сўнишиОптик толада сигналнинг сўниши
SiO2 ни ультра бинафша диапазонда λ7 мкм тўлқин узунлигида тебранувчи резонанслари мавжуд. Демак бу резонанслар кўринадиган частота диапазонида ютиш полосаси кўринишида бўлади
Самостоятельная работа 77,05 Kb. 8
o'qib
Узлуксиз сигналларни вақт бўйича дискретлашУзлуксиз сигналларни вақт бўйича дискретлаш
K∆t вақт моментларидаги олинган сигналнинг оний қийматларига вақт бўйича дискретланган сигнал дейилади
376,78 Kb. 1
o'qib
Сигналларнинг параметрлари. Сигналнинг давомийлиги. Тс -[сек]Сигналларнинг параметрлари. Сигналнинг давомийлиги. Тс -[сек]
U(t, X, y) сигналга айлантиради. Бундай сигнал видеосигнал (тасвир сигнали) деб юритилади. Узлуксиз сигналлар қиймати ўзининг энг кичик қиймати Umin ва энг катта қиймати Umax оралиғидаги ҳар қандай катталикка эга бўлади
482,42 Kb. 11
o'qib
19- маъруза Яримўтказгичли диодлар19- маъруза Яримўтказгичли диодлар
Vd диод орқали ўтиб юкламага келади. Мусбат ярим давр вақтида диод очиқ ҳолатда бўлади ва ўзидан токни юкламага ўтказади. Сигналнинг манфий ярим даври навбати келганда диод ёпилади ва юкламага ток ўтмайди
0,92 Mb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish