Qidiruv: Хитойга

Даосизм – Хитойнинг кадимий фалсафий таълимоти
-
Хитой 1918-1945 йилларда
- O’zbekiston Respublikasi Oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi Al-Xorazmiy nomli Urganch Davlat universiteti
хитой манбашунослари
- Qadimgi Turk manbalari orasida XVII asfda Sibir hamda Milistonda, Oltoy hamda zbekistonda topilgan runiy bitiklaralohida qiymatga EGA
Хитой  фалсафаси
- Ma’ruzachi: Sunnatov. N. B. Ma’ruza: №-2 Falsafiy tafakkur taraqqiyoti bosqichlari: sharq falsafasi Reja
Қадимги Хитой ҳуқуқи
- Ўзбекистон Республикаси Транспорт вазирлиги Тошкент давлат транспорт университети
III боб. Хитой-Япония урушининг тугаши ва Тайвань
- Агар Х1Х асрнинг охирларида хитой армияси немис модели асосида тузилган ва унинг фаолияти ҳам мана шу асосда қурилган бўлса, ХХ асрнинг бошларига келиб эса хитой армиясида японларнинг таъсири сезила бошлади
Хун Цзичен (Хитой мутафакири)
- Шахсан мен ўзим анча йиллардан бери қабзият ва шу орқали келиб чиққан бавосил касалликларидан қийналиб юрар эдим
«Хитой модели»
- Бозор иќтисодиёти ва унинг белгилари. Бозор иќтисодиётига ўтиш моделлари. 1-§. Бозор иќтисодиёти ва унинг вужудга келиши
Ўрта асрлар Хитой санъати
- Ўрта асрлар Шарқ санъати. Араб Халифалиги даври. Маъруза мазмуни
Хитой халк,тиббиёти узок.тарихга эга
- Тиббиёт билим юртлари талабалари учун ук
xvii асрдан - 1870-йилларигача хитой
- Tasdiqlayman” Tarix fakulteti dekani V. Ishquvatov
Қоҳирада Ўрта Осиёлик қайси машҳур олимнинг қабри Ғазнада жойлашган? А фаробийнинг б берунийнингҚоҳирада Ўрта Осиёлик қайси машҳур олимнинг қабри Ғазнада жойлашган? А фаробийнинг б берунийнинг
Vii асрнинг биринчи ярмида Ғарбий турк ҳоқонлиги билан Хитой ўртасида иқтисодий алоқалар авж олган. Бу даврда Хитойга неча марта савдо элчилари юборилган?
37,06 Kb. 9
o'qib
йўл илмининг тарихи. Йўл илмининг ривожланиш тарихи. Илмий мактаб ва йўналишлар асосчилари ва раҳбарлари. Ўзбекистонда йўл илмининг ривожланиш тарихи. Ўзбекистон йўл хўжалигида илмий тадқиқот ишларийўл илмининг тарихи. Йўл илмининг ривожланиш тарихи. Илмий мактаб ва йўналишлар асосчилари ва раҳбарлари. Ўзбекистонда йўл илмининг ривожланиш тарихи. Ўзбекистон йўл хўжалигида илмий тадқиқот ишлари
Xii асрда Буюк Ипак Йўли пайдо бўлган ва ундан 1300 йил фойданилган. Ипак Йўли Араб мамлакатларидан бошланиб Ўрта Осиё орқали Хитойга борар эди. Чингизхон даврида 300 йил бу йўлдан фойданилмаган
0,64 Mb. 4
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish