Qidiruv: Полипептид

Полипептид в зависимости от пространственной конфигурации цепи, а-спираль или (5- вторичная структура белков, образующих структуру называется
- Белки структура оценка учетной записи. План
Третичная структура полипептидной цепи – это форма укладки её вторичной структуры в определенный объём пространства
- Учебно-методическое пособие для самостоятельной аудиторной и внеаудиторной подготовки
Кто доказал что аминокислоты молекулы белка соединяется между собой пептидной цепью и образует полипептид? Березов стр-42
- Лекция №1 Аминокислоты. Пептиды. Белки. Биохимическая функция белков
аминокислоталар қолдиғидан ташкил топган полипептид занжири (ўрта занжир) 1050 нж кетма-кетлигига тўғри келади (асосий жуфтликлар)
- Gastric cell isolation
Первичная и вторичная структура полипептидной цепи
- Министерство Здравоохранения Республики Узбекистан Министерство Высшего и специального образования Республики Узбекистан
гача аминокислота қолдиғи сақлаган бирикмалар полипептидлар 100 тадан ортиқ аминокислота қолдиғи сақлаган бирикмалар оқсиллар деб аталади
- Оксикислоталар Альдегид ва кетонокислоталар
вариант Полипептидлар транслокацияси
- 1 вариант Рибосома структураларини тадқиқот қилиш
Что обеспечивает включение аминокислот в полипептидную цепь? (Биологическая химия С.Е. Северина- 136)
- Лекция №1. Введение в обмен веществ. Биомембраны Какова основная задача предмета биологической химии? Соб 020 стр
циклик полипептидлар (полимиксинлар)
- Тошкент Тиббиёт Академияси
Оқсилларнинг бирламчи қурилиши – бу оқсилнинг аминокислота кетма-кетлиги, яъни аминокислоталарни полипептид занжирдаги таркиби ва жойлашишиОқсилларнинг бирламчи қурилиши – бу оқсилнинг аминокислота кетма-кетлиги, яъни аминокислоталарни полипептид занжирдаги таркиби ва жойлашиши
Nh-групплар ўртасида водород боғлар билан мустахкамланган полипептид занжирнинг фазовий кўринишга эга бўлиши
3,15 Mb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish