9-мавзу: Намунавий ва базавий деталларни тиклаш усуллари. Режа


– расм. Тирсакли вал ариқчадаги абразив заррачаларнинг жойлашиш чемаси



Download 1,48 Mb.
bet8/13
Sana22.04.2022
Hajmi1,48 Mb.
#573103
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
маъруза 9

13 – расм. Тирсакли вал ариқчадаги абразив заррачаларнинг жойлашиш чемаси.




Уянинг ўқдорлиги ГОСНИТИ да ишлаб чиқарилган индикаторли мослама ёрдамида аниқланади. Уларни йўнишда РР – 4 русумли дастгоҳдан фойдаланилади. Тирсакли валдаги храповик ости резба таъмирлаш ўлчамига келтириб тикланади. Бошқа нуқсонлар (шпонка ариқчаси, моховик қотириладиган болт ости фланецнинг ейилган тешиги) таъмирлаш ўлчамларига келтириб тикланади. Подшипник вкладишлари пластмассали заррачаларни қуюнлатиб қоплаш усулида тикланади (совитиш воситаси сифатида керосин ишлатилади) (4 - расм).
14 – расм. Тирсакли вал вкладишларини қуюнлатувчи идишда тиклаш ускунаси /4/: 1 – детал (втулка, вкладиш); 2 – кукун; 3 – крюк; 4 – металл панжа; 5 – найча; 6 – қиздириш камераси; 7 – электр иситкичи (230...240оС).
Корпусли базавий деталлар, рама ва кузовларни таъмирлаш.Корпусли деталлар одатда кулранг ва чўзилувчан чўяндан ва жуда кам ҳолатларда пўлат ва алюминий қоришмаларидан тайёрланади.
Корпусли деталларнинг асосий нуқсонлари – бу пайвандлаш сиртларининг тоб ташлаши (цилиндр блокларида ва блок каллагида), подшипниклар ўтқазиладиган тешик юзасининг ейилиши ва шикастланиши, ён ва қуйи деворларидаги тешиклар, ёриқлар ҳосил бўлиши ва бошқалар.
Узатма қутилари корпусида вал подшипниклари тешикларининг ўқдорлиги, тешик ўқлари орасидаги параллеллик ва ўқлар аро масофа бузилади. Корпусларнинг йўниладиган тешикларига халқалар прессланади, кейин эса уларнинг тешиклари номинал ўлчамларга мослаб йўналади.
Базавий деталларнинг ўтқазиш жойларини таъмирлашда 15 – расмда кўрсатилган усуллардан бирини ишлатиш мумкин.

15 – расм. Базавий деталларининг ўтқазиш жойларини тиклаш усуллари: а – вал ўлчамини катталаштириш ва тешик ўлчамини торайтириш ҳисобига тиклаш; б- вал ва тешик ўлчамларини катталаштириш ҳисобига тиклаш; в – вал ва тешик ўлчамларини торайтириш ҳисобига тиклаш.


Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish