8- мавзу. Дифференциаллар ва ярим ўҚлар


Дифференциални блокировкалаш



Download 5,87 Mb.
bet2/3
Sana21.02.2022
Hajmi5,87 Mb.
#461462
1   2   3
Bog'liq
8 мавзу Дифференциал ва яримўқлар

Дифференциални блокировкалаш

  • Кулачокли дифференциал схемалари
  • Юқори ишқаланишда ишлайдиган кулачокли дифференциал;
  • а-конструкцияси;
  • б-деталлари; 1-сепаратор; 2-сухарь; 3-ташқи юлдузча; 4-ички юлдузча; 5-асосий узатманинг етакланувчи ғилдираги.
  • Эркин ҳаракатда бўлган роликли ва кулачокли дифференциаллар
  • 9.10-расм. Ички ишқаланиши юқори бўлган дифференциал
  • Ишқаланиши моменти ўзгармас ва ўзгарувчан бўлган шестерняли дифференциаллар
  • 6,8- червяклар; 7-сателлит; 9,10-шестернялар
  • 1,5- ярим ўқ шестернялари;
  • 2,4- червяк; 3- сателлит.

Ғилдирак формуласи 4х4 енгил автомобилнинг ўқлараро червякли дифференциал конструкцияси

  • 4-савол. Дифференциалдаги юкланишлар.
  • Дифференциалнинг юкланишлари трансмиссиянинг 1-ҳисоблаш режимига биноан аниқланади.Конуссимон дифференциалларда сателлит, яримўқ шестернялари, крестовина ва дифференциал корпусидаги юкланишлар аниқланади.
  • 8.10-расм. Сателлит схемаси.
  • Сателлит ва яримўқ шестернялари тишларидаги юкланишни аниқлашда айланма куч барча сателлитларга тенг тақсимланган ва хар-бир сателлит иккита тиш орқали куч узатаяпти деб хисобланади.Шунга биноан битта сателлитга таъсир этувчи айланма куч қуйидагича аниқланади:
  • Рс = Mкmax и кп1 игп / (r1ne).
  • бу ерда: Mкmax - двигателни максимал буровчи моменти;
  • и кп1, игп – тегишли равишда узатмалар қутисини биринчи поғонада ва
  • асосий узатма марказий қисмининг узатишлар сони;
  • r1- сателлитни айланма куч таъсир этадиган радиуси;
  • ne- сателлитлар сони.

 Ярим ўқ шестерняларига таъсир этувчи кучлар айланма куч Рс туфайли ҳосил бўлади ва илашмада Рс га тенг лекин тескари йўналтирилган бўлади.

  •  Ярим ўқ шестерняларига таъсир этувчи кучлар айланма куч Рс туфайли ҳосил бўлади ва илашмада Рс га тенг лекин тескари йўналтирилган бўлади.
  • Эгилишдаги кучланиш ГОСТ 21354-87 бўйича аниқланади. Тишларнинг ейилиши хисобга олинмайди. Сателлит ва яримўқ шестернялари 18ХГТ, 25ХГМ, 20ХН2М каби пўлатлардан тайёрланади.
  • [σи] =500...800 МПа.
  • Крестовина шипида (18ХГТ, 20ХНЗА) қуйидаги кучланишлар хосил бўлади:
  • эзилишдаги кучланиш: σ cм = Pc/(dl1), [σcм] =50...60 МПа;
  • қирқилишдаги кучланиш: τcp = 4Pc/(πd2), [τcp] = 100...120 МПа;
  • Дифференциал корпусида эзилишдаги кучланиш қуйидагича хисобланади:
  • σcм = РД/dl2, [σcм] =50...60 МПа.
  • бу ерда: РД - айланма куч; РД = МкmaxuКП1uГП/(r2nс)
  • Сателлит ён тарафининг дифференциал корпусига босими эзилишдаги кучланиш орқали топилади: σcм = Pxc/F, [σcм] =10...20 МПа,
  • бу ерда: Pxc = Pc tgαw sinδс
  • αw – илашиш бурчаги;
  • δс – саттелит конуси бурчагининг ярми.

Download 5,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish