7-лаборатория иши универсал токарлик-винт қИРҚиш станоги ва унда бажариладиган ишлар



Download 1,08 Mb.
bet5/5
Sana30.04.2022
Hajmi1,08 Mb.
#600626
1   2   3   4   5
Bog'liq
7- лаборатория.

Ишни бажариш тартиби:
1. Деталь чизмаси бўйича унииг шакли, ўлчамлари, аниқликлари ва сирт юзаси ғадир-будирлнгига қўйиладиган талаблар ўрганилади.
2. Заготовкага ишлов бериш технологик-картаси тузилади (иловага қаранг).
3. Технологик картада қайд этилгап кетма-кетликда ватзртибда заготовкага ишлов берилади.
М аълумки, металларни кесиб ишлашда механнк энергиянинг 95 фоизи иссиқликка айланиб, кескич каллагини маълум даражагача қиздиради ва тузнлишининг ўзгаришига олиб келиши оқибатида у ейилади. Бу эса деталнинг сифат кўрсаткичларига путур етказади. Шу сабабдан кескичнинг контакт юзасидаги ҳарорат қийматини билиш аҳамияти катта ва уни ту-бандаги формула бўйичааниқланади:
бу ерда Сq — заготовка ва кескич материалига, кесиш шароитига боғлиқ бўлган коэффициент;
v — кесиш тезлнги, м/мин; s —суриш тезлиги, мм/мин;
t — кесиш чуқурлиги мм; х,у,z лар даража кўрсаткичлари бўлиб, х > у > z. Металларни кесиб ишлаш тезлиги заготовка материали, кескич турғунлиги (Т), суриш тезлиги (S) ва кесиш чуқурлиги (t) ва бошқа кўрсаткичларга кўра белгиланади:

бу ерда Сv ва m, у, z даража кўрсаткичлар тегишли маълумотномалардан олинади. Т қиймат қаттиқ қотишмадан тайёрланган кескичлар учун 45—50 мин; нисбий турғунлик (т) 0,2—0,3 оралиғида олинади.


Маълумки, заготовкани белгиланган тартибда кесиш учун шпин-елнинг айлаииш моменти уии кесишга кўрсатадиган қаршилик моментидан катта бўлмоғи керак, яъни

бу ерда Nэл – электродвигателнинг номинал қуввати, кВт; n — шпинделкинг минутига айланишлари сони; η — станокнинг ФИҚ (ўртача 0,8).


М еталларни йўниб ишлашда сарфланадиган қувват эса тубандагича аниқланади:
бу ерда Рz — кесишкучи, кг; v кесиш тезлиги, м/мин. Бунда кескични суриш учун сарфланадиган қувват кичиклиги учун уни эътиборга олинмайди.
Д емак, кесиш жараёни бориши учун станок электр двигатели-нинг самарали қуввати металл кесиб ишлашга сарфланадиган қувват катта бўлиши керак, яъни

ишлашга сарфланадиган қув-ват катта бўлиши керак. Деталларни тайёрлашга сарфланадиган вақт иш унумини характерлайди. Шунинг учун ҳам бир операцияни вақт меьёри муайян ташкилий-техникавий шароитини ҳисобга олиб белгиланади. Одатда, детални тайёрлаш учун сарфланадиган вақт меъёри тубандагича аниқланади:


бу ерда Ta — деталви бевосита ишлов вақти, уни асосий технологик вақт дейилади; Тё—ишчи қўли билан бажарилган барча ишларга кетган вақт, уни ёрдамчи вақт дейилади; Тихк — иш жойига хизмат кўрсатиш учун сарфланадиган вақт; Ттф — дам олиш ва табиий за-руриятлар учун танаффус вақти, уни оператив вақт (То) нинг 5 — — 7% ига тепг олинади (Т0 эса Та ва Тё вақтлар йиғиидисига тенг олинади).


Та эса тубндаги формула бўйича аниқланади;

бу ерда L— кескичнинг суриш йўпалиши томон бир минутда босган йўли, мм; n — заготовканинг бир минутдаги айланишлари сони-S—заготовкани бир марта айланишида кескични сурилиши, мм. Расмдаги схемадан L=l+l1+l2 эканлиги кўриниб турибди, бу ерда l1 ншланган юзанинг узунлиги, мм; l2 — кескичнинг йўниш бошлашдан аввалги юрган йўли, мм. 12 кескичнинг заготовкани йўниб ўтгандан кейинги босган йўли мм. Загогозкага ишлов беришда кескичнинг йўниб ўтншлар сони (i) қуйим қипмати (h) ва кесиш чуқурлиги (t) га боғлиқ ва у тубандагича ифодаланади: унда минга тепг бўлади.
Одатда, ишчининг иш меъёри смена вақтида ишланган деталлар сони билан белгиланади.


Ўз-ўзини текшириш учун саволлар
1. Токарлик-вицт қирқиш станогининг асосий қисмлари ва вазифасини айтиб беринг.
2. Токарлик станогига қўшиб берилувчи мосламалар ва уларни вазифасини айтиб беринг.
3. Токарлик кескичларинннг тури, тузилиши ва геометрияси ҳақида маълумот беринг.
4. Кесиш режими ва унинг элементлари қандай белгиланади?
5. Станокнинг ишга ростлаш ва созлаш ишлари қандай бажарилади?
6. Деталларни доналаб ишлашда сарфланадиган вақт (Тg) қандай аниқланади?
7. Қандай ўлчов асбобларини биласиз ва уларнинг қандай турлари бор.
Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish