6 маъруза Ташқи муҳит омилларининг микроорганизмларга таъсири Ташқи муҳит омиллари


Перечень наиболее часто используемых в стоматологии дезинфицирующих средств и эффективность их действия



Download 14,68 Mb.
bet4/4
Sana25.02.2022
Hajmi14,68 Mb.
#305292
1   2   3   4
Bog'liq
Лекция №6 общая

Перечень наиболее часто используемых в стоматологии дезинфицирующих средств и эффективность их действия

  • Дезинфицирующие средства
  • Бактерии
  • Споры
  • Вирусы
  • Грибы
  • Влияние на слепки
  • Гипохлорит натрия
  • +
  • -
  • ±
  • ±
  • ±
  • Гипохлорит кальция
  • +
  • +
  • +
  • +
  • +
  • Глутаровый альдегид
  • +
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • Хлорамин
  • +
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • Хлоргексидин
  • +
  • -
  • ±
  • -
  • +
  • Спирты
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • +
  • Перекись водорода
  • +
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • Катамин АБ
  • +
  • +
  • ±
  • ±
  • -
  • Бигуаниды
  • +
  • ±
  • ±
  • ±
  • +
  • Фенол
  • +
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • Формальдегид
  • +
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • Надуксусная кислота
  • +
  • +
  • +
  • +
  • ±
  • Йодофоры
  • +
  • -
  • ±
  • ±
  • ±
  • Шифокорнинг асосий вазифаси: 1. Беморни текшириш (An. morbi, An. vitae) 2. Ташҳис қўйиш (диагностика) 3. Даволаш (клиник фармакология)
  • А. Маълумки жуда кўп кимёвий моддалар кичик дозаларда ҳам (хлорамин, лизол) микробларга ўлдирувчи таъсир кўрсатади, лекин улар ҳужайравий заҳар бўлганлиги туфайли даволашда фойдаланиб бўлмайди
  • Б. Лекин шундай моддалар борки, уларнинг кичик дозаси ҳам микробларга танлаб таъсир кўрсатади, аммо одам ҳужайраларига ёмон таъсир этмайди. Шундай моддаларга кимётерапевтик моддалар дейилади
  • Бу препаратлар 2 гуруҳга бўлинади:
  • - синтетик
  • - биологик

Синтетик препаратлар

  • IV асрларда хитойлар, африкаликлар
  • малярияни даволашда хинин илдизидан фойдаланишган. Ҳозирда улардан: хинин, акрихин, плазмоцид, бигумаль фойд-ди.
  • 1906 йилга келиб илмий асосда биринчи марта Романовский ва Эрлих - сальворсан (As) препаратини и/ч. Ҳозирда ундан заҳм, трихомонозни даволашда фой-ди (Новарсенол, осарсол, минарсен)
  • 1932 йил Домагк сульфаниламид препаратларини очди:
    • Биринчи – қизил стрептоцидни кашф қилди, лекин у заҳарли таъсири борлиги туфайли ишлатилмади. Сўнгра оқ стрептоцид кашф қилинди
    • Ҳозирда: этазол, норсульфазол ва ҳ.к.

Кимётерапевтик препаратлар:

  • 1. Сульфаниламидлар: стрептоцид
  • 2. Нитрофуран унумлари: фурацилин
  • 3. Оғир металл тузлари (мишьяк, симоб, висьмут, сурьма преп.)
  • 4. Акридин преп.: риванол
  • 5. Ўсмага қарши препаратлар (циклофосфан)
  • 6. Силга қарши препаратлар (тубазид)
  • 7. Алкалоидлар: эметин
  • 8. Вирусга қарши преп.: интерферон

Биологик препаратлар

  • XX асрнинг улкан воқеаларидан бири бу 1929 й. Флеминг томонидан антибиотикларнинг кашф қилинишидир.
  • Ҳозирда 10000 дан ортиқ АБ лар мавжуд. Улардан 200 таси тиббиётда ишлатилмоқда.
  • АБ таснифи:
    • А) к/ч бўйича
    • Б) кимёвий тузилиши бўйича
    • В) таъсир механизмига кўра
    • Г) таъсир доирасига кўра

К/ч га кўра:

  • К/ч га кўра:
  • Қуйи ўсимликлардан (замбуруғлар) олинган АБ: пенициллин
    • Бактериялардан олинган АБ:
      • полимиксин
      • грамицидин
      • пиоцианин
      • Продиогиозин
    • Ҳайвонлардан олинган АБ :
      • Лизоцим
      • Экмолин
      • Эритрин
      • Интерферон
    • Юқори ўсимликлардан олинган АБ (фитоцидлар):
      • Аллицин – чеснок
      • Эвкалипт - ёнғоқ, акация, сосна
      • Новоиманин - пиёз

Кимёвий тузилишига кўра:

  • Беталактам ҳалқа тутувчилар – пенициллин ва цефалоспоринлар.
  • Тетрациклин – морфоциклин, метациклин.
  • Аминогликозидлар – стрептомицин, гентамицин.
  • Макролидлар – эритромицин, олеандомицин.
  • Полиенли – нистатин, леворин, амфотерицин.
  • Левомицетин қатори - (хлорамфеникол)
  • Рифамицин қатори (рифамицин)

АБ таъсир механизмига кўра таснифи:

  • ЦМ синтезини бузувчилар
  • Оқсил синтезини бузувчилар (рибосома)
  • НК синтезини бузувчилар
  • Бета-лактам
  • Полимиксин
  • Грамицидин
  • Имидазол
  • Полиенлилар
  • Макролид
  • Тетрациклин
  • хлорамфеникол
  • Аминогликозид
  • Сульфаниламид
  • Триметоприм
  • Фторхинолон
  • Нитрофуран
  • Рифампицин

Таъсир спектрига кўра:

  • Таъсир спектрига кўра:
    • Тор доирада таъсир қилувчи АБ – пенициллин
    • Кенг доирада таъсир қилувчи АБ – левомицетин
    • Булардан ташқари комбинирланган А/Б лар ҳам мавжуд:
    • Ампиокс – ампициллин+оксациллин
    • Амоксиклав – ампициллин + клавуленовая кислота
    • Олететрин – олеандомицин + тетрациклин

Микроорганизмларни антибиотикларга сезгирлигини аниклаш

  • Кетма - кет суюлтириш усули
  • Қоғозли диск усули
  • 10- 15 мм-паст;
  • 15- 25 мм-ўрта;
  • 25 мм ва юқори сезгирлик

АБ дискларини қўювчи автоматик диспенсер

Антибиотикларнинг одам организимига салбий таъсири

  • 1. Токсик таъсир: Стрептомицин – эшитиш нервига, вестибюляр аппаратга
  • Полимиксин, циклосерин – МНС, периферик нервларга
  • Канамицин – эшитиш органларига
  • Тетрациклин– ошкозон ичак тизимига
  • Эритромицин, олеондомицин – жигарга
  • Левомицетин – кон таркибига
  • Полимиксин - буйракка

2. Аллергик реакцияларни келтириб

  • 2. Аллергик реакцияларни келтириб
  • чиқаради
  • 3. Ичакда дисбактериоз келтириб
  • чиқаради
  • 4. Антибиотиклар иммуногенезга таъсир қилади
  • 5. Антибиотикка чидамли бактериялар ҳосил бўлади

Download 14,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish