6-боб компьютер тармоқлари


Тармоқдаги қурулмаларнинг ўзаро



Download 111 Kb.
bet4/5
Sana22.02.2022
Hajmi111 Kb.
#105501
1   2   3   4   5
Bog'liq
maruza-3 (5)

Тармоқдаги қурулмаларнинг ўзаро
алоқасини бошқариш

Ахборот тизимлари компьютер тармоқлари базасида яратилгаш малуматларни сақлаш, қайта ишлаш, фойдаланувчиларни уларга киритишни тамийнлаш ва малуматларни кайта ишлаш натийжасини узатиш каби вазифаларининг ечимини хал этади. Марказлашган қайта ишлаш тизимида бу вазифаларни марказий ЭҲМ бажаради. Компьютер тармоқлари малуматларни кайта тақсимлаб қайта ишлашни амалга оширади. Бу холатда малуматларни қайта ишлаш иккита обект:мижоз ва сервер уртасида тақсимланади.


Мижоз (клиент)- вазифа, ишчи станция юкки компьютер тармоғидаг фойдаланувчилардир. Мижоз малуматларни кайта ишлаш жараёнида қийин ишларни бажариши, файлни уқиши, малуматлар базасидан ахборот ишлаш учун серверга сўров жунатиш мумкин. Сервер хама фойдаланадиган малуматларни саклайди, Ушбу малуматларга киришни ташкил этади ва мижозга малуматларни беради.Мижоз олинган малуматларни қайта ишлайди ва қайта ишланган малуматларни фойдаланувчига беради.Бундай тизимлар учун мижоз-сервер ёки мижоз-сервер архитектураси атамаси қабул қилинган. Мижоз-сервер архитектурасидан бир даражали локал хисоблаш тармоғида шунундек ажратилган серверли тармоқта фойдаланиш мумкин.
Бир даражали тармоқта ишчи станциялар узаро тасирини бошкаришнинг ягона маркази йуқ.. Тармоқ операцион тизими барча ишчи станциялар буйича таркалган. У бошка ишчи станциялардан олинган сўровларга хизмат курсатиш ва уз сўровларини тармоққа жунатиш мумкин.
Бир даражали тармоқ авзаллиги: нархи арзон в аута ишончли.
Бир даражали тармоқ камчилиги:

  • Тармоқ иш самарадорлигининг станциялар сонига боғлиқлиги:

  • Тармоқни бошқариш мураккаблиги:

  • Станциялар дастурий тамийнотни янгилаш ва узгартиришнинг кийинлиги. Бу хилдаги малуматлар LAN tastic, NetWare Lite тармоқ операцион тизим базасида кенг кулланилади.

Ажратилган серверли тармокда крмпьютерлардан ьири барча станциялар учун мулжалланган малуматларни сақлаш, ишчи станциялар уртасидаги узаро алоқани бошкариш ва бошқа вазифаларни бошқаради. Бундай компьютер локал тармокларда уч кил усулларда ташкил этиш мумкин.
Айланма локал тармоқ-бу тармокта компьютерлар бир бирига нисбатан айланада ётади.Бу тизимда марказий узел булмайди.
Шунки локал таомоқ-бу усулда компьютерлар бир умумий шина орқали лоқа ташкил этади.Компьютерлар коаксиал кабель орқали уланиб, информация бир бирига узатилганда фақат курсатилган станцияга етиб боради.
Юлдузсимон локал тармоқ-бу усулда барча компьютерлар марказий узелга юлдуз каби уланади.Хар бир компьютер марказийга компьютерга бир хил сатхда жойлашади.



Download 111 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish