6- маъруза Электр занжирларни ҳисоблаш усуллари


Кирхгоф қонунларини татбиқ этиш



Download 57,73 Kb.
bet7/15
Sana16.03.2023
Hajmi57,73 Kb.
#919694
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   15
Bog'liq
6- маъруза Электр занжирларни ҳисоблаш усуллари-www.hozir.org

5.2. Кирхгоф қонунларини татбиқ этиш Кирхгоф қонунларидан фойдаланиб, мураккаб чизиқли занжирда, берилган қийматлар мавжудлигида, шохобчалар токлари ва тугунлар потенциалларни аниқлаш имконини берувчи тенгламалар тизимини ҳосил қилиш мумкин. Масалан, барча кучланиш манбаларининг э.ю.к.лари, барча ток манбалартнинг токлари ва барча қаршиликлар қийматлари мавжуд бўлса, барча шохобчалар токларини ҳисоблаш мумкин. Занжирда ток ва потенциалларнинг қийматларини (қийматларни қандай усулда – ҳисоблаш усуллари ёки ўлчаш усуллари ёрдамида аниқланишидан қатьий назар) текширишда ҳам Кирхгоф қонунлари- ни қўллаш муҳим аҳамиятлидир; чунки берилган тенгламалар тизимининг тахмин қилинган ечимини текшириш, тенгламалар ти-зимини қайта ечишдан кўра енгилроқдир. Кирхгоф қонунларининг татбиқ этилиши орасида энг муҳим ўрин тутганлари - тенгламалар тизимини ечмасдан туриб, чизиқли электр занжирининг баъзи

умумий хусусиятларини аниқлаш имконини берувчи, «принциплар» деб аталувчи усуллардир (масалан, суперпозиция принципи, ўзаролик принципи). Кирхгоф тенгламалари тизими. Берилган занжир шохобчалари сони “ Ш ” га тенг бўлсин; бу сонга ток J манбасига эга бўлган шохобчалар кирмайди; ушбу J ток ва кучланиш Е қийматлари берилган бўлсин. Шохобчаларнинг чегараси бўлган тугунлар сони Т га тенг бўлсин. У холда КТҚга асосан мустақил тенгламалар сони К1 = Т - 1 (5.14) тугунлар сонидан 1 га кичик бўлади. ККҚга асосан, яна К2та мустақил тенгламалар қуриш мумкин К2 = Ш - К1 = Ш + 1 - Т (5.15) Бу тенгламалар берк контурлар учун тузилади.

Контур тенгламаларининг ўзаро мустақиллиги аёндир, чунки хар бир контур таркибида хеч бўлмаганда битта шохобча бошқа контурлар тар- кибига кирмайди (бу зарурий бўлма- ган, бироқ етарли бўлган шартдир ). Мустақил тенгламалар тўла сони шохобчалар сонига тенг Ш = К1 + К2 (5.16) Охирги тенглик (5.14) ва (5.15) дан келиб чиқади, чунки ихтиёрий К1 тугун тенгламалари ихтиёрий К2 контур тенг- ламалари сонига боғлиқ эмас; дарҳа- қиқат, контур тенгламалари таркибига 5.4-расм киритиш шарт бўлган шохобчалар қар- шилиқлари тугун тенгламалари таркиби- га кирмайди. 5.4-расм


Download 57,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish