5- мавзу: Пул тизими ва унинг элементлари



Download 1,87 Mb.
bet1/6
Sana26.04.2022
Hajmi1,87 Mb.
#582500
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
6- мавзу (2)

6- МАВЗУ: ПУЛ ТИЗИМИ: ТУШУНЧАСИ, ШАКЛЛАРИ ВА ЭЛЕМЕНТЛАРИ

  • Пул тизими, турлари, эволюцияси ва унинг асосий элементлари
  • Пул тизимининг барқарорлиги.
  • Ривожланган мамлакатларнинг пул тизими ва унинг ўзига хос хусусиятлари
  • Пул тизими–бу мамлакатда тарихан таркиб топган ва миллий қонунчилик билан тасдиқланган пул муомаласини ташкил қилиш шаклидир. . Бошқача айтганда, бу пул муомаласининг аниқ бир мамлакатда муайян вақт ичида қўлланиладиган қоидалари ва нормалари мажмуидир.

БУНДА БИМЕТАЛЛИЗМ ҲОЛАТИДА ҚУЙИДАГИЧА ХИЛЛАР АЖРАТИБ КЎРСАТИЛАДИ:

  • параллел валюта тизими – олтин билан кумуш ўртасидаги ўзаро нисбат бозорда стихияли равишда белгиланади;
  • қўшалоқ валюта тизими – икки металл ўртасидаги ўзаро нисбат давлат томонидан ушбу металларга бўлган талабга, шунингдек, ушбу давлатдаги иқтисодий ва сиёсий вазиятга қараб белгиланади;
  • нуқсонли валюта тизими – металлар иқтисодий тизимда мавжуд бўладию, лекин тенг ҳуқуқларга эга бўлмайди. Одатда, давлат кумуш валютанинг зарб қилиниши ва фойдаланишига чеклашлар киритади.

ФАҚАТ БИР МЕТАЛЛНИНГ АМАЛ ҚИЛИШИ ТИЗИМИ СИФАТИДАГИ МОНОМЕТАЛЛИЗМДА ҲАМ АЙРИМ ЎЗГАРИШЛАР ЮЗ БЕРДИ:

  • олтин тангали стандарт – тўлақонли олтин валютанинг амал қилиши, унда товарларнинг қиймати ҳам ушбу валюта билан ҳисобланади;
  • олтин ёмбили стандарт – олтин муомалада булмайди, лекин унга катта миқдорлардаги (ёмби миқдорида) алмашиниш амалга оширилади;
  • олтин валютали (олтин девизли) стандарт – пулларнинг алмашиниши фақат олтин ёмбили стандартли мамлакатларнинг валюталарига амалга оширилади.

ВАЛЮТА ТИЗИМИ ВА УНИНГ ЭЛЕМЕНТЛАРИ.

  • Пул тизими қийматнинг пул шакли
  • пайдо бўлиши,
  • пул вазифасини ноёб металларга ва
  • сўнг олтинга ўтиши билан вужудга
  • келади. Бунда, пул тизимини ташкил
  • этиш асослари барча мамлакатлар
  • учун умумий бўлган. Бу, биринчи н
  • авбатда, пул металлидан тангаларнинг
  • эркин зарб этилиши, тўсқинликсиз қиймат
  • белгиларининг олтинга
  • ва олтиннинг бир мамлакатдан бошқа
  • мамлакатга эркин харакатини таъминлайди.
  • Валюта тизими
  • Миллий
  • валюта тизими
  • Жахон
  • валюта тизими
  • Худудий
  • валюта тизими
  • Миллий валюта тизимининг элементлари
  • миллий валюта паритетини белгилаш;
  • миллий валютанинг конвертация шартлари;
  • халқаро кредит муомала қуролларидан фойдаланишни чегаралаш (регламентация);
  • халқаро захира активлари таркибий қисмлари (компонентлари) ўртасидаги нисбатни аниқлаш;
  • мамлакат халқаро хисоб-китобларини чегаралаш (регламентация);
  • миллий валюта ва олтин бозорлари фаолияти режими;
  • валюта чекланишларининг ўрнатилиш тартиби;
  • валюта муносабатларига хизмат кўрсатувчи ва уларни мувофиқлаштирувчи миллий органлар мақоми.
  • Валюталарнинг харид қобилияти паритети (purchasing-power parity (PPP)) асосида ҳисобланган валюта курси – турли мамлакатлардаги сифати, миқдори ва бошқа хусусиятлари бир хил бўлган маҳсулотлар ва хизматларнинг миллий валютада ифодаланган қийматни ўзаро тенглаштириш орқали аниқланадиган валюта курсидир.
  • Харид қобилияти паритети бўйича кўриладиган бўлса марказий банк икки йўналишдан бири танланиши лозим- алмашув курси ёки ички нархлари даражаси ўртасидаги боғлиқлик.
  • Масалан, Ўзбекистонда 1 кг олий сортли буғдой унининг нархи 2200 бўлса, худди шундай сифатли ва сортли буғдой уннинг нархи АҚШда 1 доллар бўлса, унда валюталарнинг харид қобилияти бўйича курси 1 USD = 2200 UZS бўлади.
  •  
  • Истеъмол саватидаги маҳсулотлар
  • Ўлчов бирлиги
  • Мамлакат
  • Ўзбекистон (сўм)
  • АҚШ (доллар)
  • Бирлик баҳоси
  • Миқдори
  • Сумма
  • Бирлик баҳоси
  • Миқдори
  • Сумма
  • Гўшт
  • кг
  • 21000
  • 1,5
  • 31500
  • 9,0
  • 1,5
  • 13,50
  • Гурунч
  • кг
  • 4000
  • 4,0
  • 16000
  • 1,5
  • 4,0
  • 6,00
  • Картошка
  • кг
  • 1800
  • 10,0
  • 18000
  • 0,9
  • 10,0
  • 9,00
  • Ўсимлик ёғи
  • литр
  • 5900
  • 1,0
  • 5900
  • 2,8
  • 1,0
  • 2,80
  • Пиёз
  • кг
  • 1000
  • 1,5
  • 1500
  • 0,5
  • 1,5
  • 0,75
  • Олий сортли буғдой уни
  • кг
  • 2100
  • 3,0
  • 6300
  • 0,8
  • 3,0
  • 2,40
  • Сабзи
  • кг
  • 1200
  • 3,0
  • 3600
  • 0,5
  • 3,0
  • 1,50
  • Шакар
  • кг
  • 3500
  • 2,0
  • 7000
  • 1,5
  • 2,0
  • 3,00
  • Жами
  • -
  • -
  • -
  • 89800
  • -
  • -
  • 38,95
  • Валюталарнинг харид қобилияти паритети бўйича курсини аниқлаш
  • Валюталарнинг харид қобилияти паритети бўйича курс:
  • 38,95 USD = 89800 UZS; 1 USD/UZS = 2305,52.

жахон бозори хўжалиги ривожланиши асосида шаклланган ва давлатлараро келишувлар билан мустахкамланган халқаро валюта муносабатларни ташкил этиш шаклидир. Жахон валюта тизимининг ташкилий асоси бўлиб, миллий валюта тизими хамда ушбу тизимга кираётган хар бир мамлакат валюта механизмини ташкил этишнинг давлат-хуқуқий шакли хисобланади.

  • жахон бозори хўжалиги ривожланиши асосида шаклланган ва давлатлараро келишувлар билан мустахкамланган халқаро валюта муносабатларни ташкил этиш шаклидир. Жахон валюта тизимининг ташкилий асоси бўлиб, миллий валюта тизими хамда ушбу тизимга кираётган хар бир мамлакат валюта механизмини ташкил этишнинг давлат-хуқуқий шакли хисобланади.
  • 5.Жахон валюта тизимининг эволюцияси

Download 1,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish