4-Мавзу: Билиш назарияси (Гносеология). Маъруза режаси


Билиш – бу объектив, моддий оламнинг инсон онгида инъикос, акс этиш жараёнидир



Download 115,27 Kb.
bet3/22
Sana12.04.2022
Hajmi115,27 Kb.
#545592
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
3-мавзу Билиш назарияси

Билишбу объектив, моддий оламнинг инсон онгида инъикос, акс этиш жараёнидир. Дунёнинг моддий ва объективлигини, объектив воқелик ривожланиши қонунларининг инсон онгида инъикос этишини эътироф қилиш гносеологик оптимизм билиш назариясининг асосидир. Бу қуйидагиларга асоланади:

  • объектив олам бизнинг сезги ва ҳиссиётларимизга, тасаввур ва тушунчаларимизга боғлиқ бўлмаган ҳолда ва ундан ташқарида мавжуд. Объектив олам – инсон сезги ва тасаввурларининг, барча билимларининг манбаидир.

  • инсон дунё ва унинг ривожланиш қонуниятларини билиши мумкин, у ўз сезги, тасаввур ва тушунчаларида ташқи объектив олам ҳодисаларининг моҳиятини инъикос эттиради, ғоявий образини гавдалантиради.

Билиш инсоннинг табиат, жамият ва ўзи тўғрисида билимлар ҳосил қилишга қаратилган ақлий, маънавий фаолият туридир. Инсон ўзини қуршаб турган атроф-муҳит тўғрисида билим ва тасаввурга эга бўлмай туриб амалий фаолиятнинг бирон-бир тури билан муваффақиятли шуғуллана олмайди. Билишнинг маҳсули, натижаси илм бўлиб, ҳар қандай касб-ҳунарни эгаллаш фақат илм орқали амалга ошади. Шунингдек, билиш инсонгагина хос маънавий эҳтиёж, ҳаётий заруриятдир. Инсон билиш фаолиятининг хилма-хил турлари мавжуд. Инсон билишининг кундалик-одатий билиш, бадиий билиш, диний билиш, илмий-фалсафий билиш, ғойибона билиш, олдиндан билиш, интуитив билиш каби кўринишларини фарқлаймиз. Инсон билишининг хилма-хил кўринишлари билимнинг ҳам турли шаклларини ҳосил қилади. Билим – бу ҳақиқатга мос келадиган ва асосланган ишончдир. Билим образлар ва белгилар шаклида мавжуд бўлади ва амалий фаолиятга асос бўлади. Билимнинг гносеологик талқини қуйидаги уч шартни тақозо этади: ҳақиқийлик, ишончлилик, асосланганлик.
Билим эса билишнинг натижасидир. Билимлар тизимининг муайян мезонлари мавжуд.
Бирорта билим тизими муайян мезонларга жавоб берадиган бўлсагина ўша билимлар тизими илмий билим деб тан олинади.
Мифологик ва диний билимларга табиатдан ташқарида содир бўладиган ҳодисаларга ишонч-эътиқод хосдир. Бундай эътиқод фанда мавжуд эмас.
Илмийлик мезонлари асосан қуйидагиларда кўринади:

Download 115,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish