4-маъруза. Мавзу: телекоммуникация қурилмаларини замонавий техник диагностика тизимлари ва уларнинг классификацияси телекоммуникация қурилмаларни турлари ва носозликлар моделлари



Download 48,69 Kb.
Sana25.02.2022
Hajmi48,69 Kb.
#265347
Bog'liq
4-маъруза


4-маъруза.
МАВЗУ: ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ҚУРИЛМАЛАРИНИ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ДИАГНОСТИКА ТИЗИМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ КЛАССИФИКАЦИЯСИ. ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ҚУРИЛМАЛАРНИ ТУРЛАРИ ВА НОСОЗЛИКЛАР МОДЕЛЛАРИ..
Режа:

  1. Назоратга яроқлик кўрсаткичлари.

  2. Диагностика кўрсаткичлари

  1. Назоратга яроқлилик кўрсаткичлари

Назоратга яроқлилик, қурилмаларни ишлаб чиқариш ва тайёрлаш босқичида таъминланади, қурилмаларни ишлаб чиқариш, модернизация қилишнинг техник вазифаларида берилиши лозим. Қуйида назоратга яроқлилик кўрсаткичлари ва хисоблаш формулалари келтирилган:

  • С озлик текшируви тўлиқлигининг коэффициенти:

б у ерда КТТ - текширув тўлиқлиги коэффициенти;
- объектнинг текширилаётган таркибий қисмларини берилган бўлиниш чегарасидаги ишдан чиқиш умумий тезлиги;
объектнинг барча таркибий қисмларини берилган бўлиниш чегарасидаги ишдан чиқиш умумий тезлиги.

  • Н осозликни қидириш давомийлигининг коэффициенти:

б у ерда - изланиш чуқурлиги коэффициенти;
F - берилган бўлиниш чегарасида объектнинг ажратиб олинадиган
таркибий қисмларининг сони;
R - берилган бўлиниш чегарасида объектнинг таркибий қисмларининг
умумий сони бўлиб, шу сон носозлик жойини топиш аниқлигидир.

  • Диагностика тестининг узунлиги:

L={1,2,3,…,/L/}

  • Диагностика ўтказиш воситалари бўлган объектни туташтириш қурилмаларини бирхиллаштириш коэффициенти:


бу ерда Nу- бирхиллаштирилган туташтириш қурилмаларининг сони;
N0- туташтириш курилмаларининг умумий сони.
Комплексли
б у ерда - назоратга яроқлилик кўрсаткичлар сони бўлиб, булар
бўйича назоратга яроклилик даражаси бахоланади;
назоратга яроқлиликнинг i - чи кўрсаткичини афзаллиги коэффициенти.

  1. Диагностика кўрсаткичлари

Диагностика кўрсаткичлари обьект тафсилотлар тўпламидан иборат бўлиб, улар обьектнинг техник холатини бахолаш учун ишлатилади. Диагностика кўрсаткичлари диагностика қилиш тизимларини лойихалашда, синовдан ўтказишда, диагностика тизимларининг хар-хил вариантларини солиштиришда ишлатилади. Диагностика ўтказиш кўрсаткичлари қуйидагича қабул қилинган:

  • Тўғри диагностика қилиш эхтимоли - Д.

Диагностика қилинадиган объектнинг хакикий техник холатини, диагностика тизимини аниқлаб беришнинг тўлиқ эхтимоли қуйидагига тенгдир:
бу ерда m - объектнинг холати сони;
- диагностика ўтказиш объектининг i-техник холатини тўғри аниқланишининг эхтимоли;
- иккита воқеа биргаликда содир бўлишининг эхтимоли.

  • Диагностика ўтказишнинг ўрта оператив давомийлиги -

Б ир марта диагностика ўтказиш оператив давомийлигини математик кутилмаси қуйидагига тенгдир

б у ерда - холатдаги объектни диагностика қилишнинг ўртача оператив давомийлиги;


диагностика қилиш воситаси l холатда бўлганида i холатдаги объектни диагностика қилиш оператив давомийлиги;
диагностика ўтказиш объектининг l холатида бўлишини тажрибадан топиладиган эхтимоли;
диагностика ўтказиш объекти i холатида бўлишини тажрибадан топиладиган эхтимоли;
k - диагностика қурилмасининг холатлар сони.

  • Диагностика ўтказишнинг ўртача қиймати - Бу бир марта диагностика ўтказиш қийматининг математик кутилмасига тенгдир:

б у ерда - холатдаги объектнинг диагностика қилишни ўртача нархи;


- диагностика қилиш воситаси С холатда бўлганида холатдаги
объектнинг диагностика қилиш нархи;
- диагностика қилишга сарфланадиган амартизация сарф харажати, диагностика ўтказиш тизимларидан фойдаланиш сарф харажатлари ва диагностика ўтказиш объектининг эскириш нархи киради.

  • Диагностика ўтказишнинг ўрта оператив мехнат сарфи -

Бу бир марта диагностика ўтказишнинг оператив мехнат сарфини
м атематик кутилмаси қуйидагича бўлади:

б у ерда холатдаги объектни диагностика қилишнинг ўртача оператив мехнат сарфи;


диагностика қилиш воситаси l холатида бўлганда i холатидаги объектни диагностика қилишнинг оператив мехнат сарфи.

  • Носозликни қидириш давомийлиги - L.

Бу диагностика ўтказиш объектининг таркибий қисмини берилиши билан ёки унинг майдoнини носоз жойини топиш аниқлиги билан бериладиган носозликни қидириш тафсилотидир.
Назорат саволлари

  1. Назоратга яроқлик кўрсаткичлари нималардан иборат ва уларга тавсиф беринг?

  2. Диагностика кўрсаткичлари нималардан иборат ва уларга тавсиф беринг?

  3. Носозликни қидириш давомийлигига тавсиф беринг ?

  4. Диагностика ўтказишнинг ўрта оператив мехнат сарфига тушунча беринг.

  5. Диагностика ўтказишнинг ўртача қиймати нимага боғлиқ.

  6. Диагностика ўтказишнинг ўрта оператив давомийлиги нимага боғлиқ бўлади?

  7. Тўғри диагностика қилишда нималарга эътибор бериш зарур?

  8. Диагностика тестининг узунлиги деганда нимани тушунасиз.

  9. Созлик текшируви тўлиқлигининг коэффициенти тарифлаб беринг.

  10. Носозликни қидириш давомийлигининг коэффициенти тавсифлаб беринг.

Download 48,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish