4 маъруза Дарлингтон жуфтлиги. Уилсон ток кўзгулари схемаси Таркибий транзисторлар


МТ ва БТдан иборат таркибий транзистор



Download 330 Kb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi330 Kb.
#214270
1   2   3   4

МТ ва БТдан иборат таркибий транзистор

  • МТ ва БТдан иборат таркибий транзистор

Уилсон ток кўзгуси схемаси

  • Уилсон ток кўзгуси схемаси

Схемада бошқарувчи VT1 ва VT2 транзисторларнинг база токлари қарама - қарши йўналган. VT1 ва VT2 транзисторлар эгизак. Уларнинг ишлаш режимлари бир – бириникидан коллектор – база кучланиш бўйича фарқ қилади. VT1 транзисторнинг коллектор – база кучланиши VT2 транзисторнинг эмиттер – база кучланишига тенг, яъни қиймати кичик. VT2 транзисторнинг коллектор– база кучланиши эса R резистордаги ва RЮ занжирдаги кучланиш пасайишлари билан аниқланади ва сезиларли даражада катта бўлиши мумкин.

  • Схемада бошқарувчи VT1 ва VT2 транзисторларнинг база токлари қарама - қарши йўналган. VT1 ва VT2 транзисторлар эгизак. Уларнинг ишлаш режимлари бир – бириникидан коллектор – база кучланиш бўйича фарқ қилади. VT1 транзисторнинг коллектор – база кучланиши VT2 транзисторнинг эмиттер – база кучланишига тенг, яъни қиймати кичик. VT2 транзисторнинг коллектор– база кучланиши эса R резистордаги ва RЮ занжирдаги кучланиш пасайишлари билан аниқланади ва сезиларли даражада катта бўлиши мумкин.

VT1 ва VT2 транзисторлар эгизак. Уларнинг ишлаш режимлари бир – бириникидан коллектор – база кучланиш бўйича фарқ қилади. VT1 транзисторнинг коллектор – база кучланиши VT2 транзисторнинг эмиттер – база кучланишига тенг, яъни қиймати кичик. VT2 транзисторнинг коллектор– база кучланиши эса R резистордаги ва RЮ занжирдаги кучланиш пасайишлари билан аниқланади ва сезиларли даражада катта бўлиши мумкин.

  • VT1 ва VT2 транзисторлар эгизак. Уларнинг ишлаш режимлари бир – бириникидан коллектор – база кучланиш бўйича фарқ қилади. VT1 транзисторнинг коллектор – база кучланиши VT2 транзисторнинг эмиттер – база кучланишига тенг, яъни қиймати кичик. VT2 транзисторнинг коллектор– база кучланиши эса R резистордаги ва RЮ занжирдаги кучланиш пасайишлари билан аниқланади ва сезиларли даражада катта бўлиши мумкин.

Бу ифодадан содда БТГ схемада кириш ва чиқиш токларининг қайтарилиши Уилсон ток кўзгулари схемадагига қараганда юқорироқлиги кўриниб турибди.

  • Бу ифодадан содда БТГ схемада кириш ва чиқиш токларининг қайтарилиши Уилсон ток кўзгулари схемадагига қараганда юқорироқлиги кўриниб турибди.
  • Қатор интеграл схемаларда таянч токи I1 (I2 << I1) қиймати катта бўлган кичик токли БТГлар талаб этилади. Ушбу ҳолларда содда БТГнинг такомиллашган схемасидан фойдаланилади.

Download 330 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish