3 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 6,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/195
Sana07.04.2022
Hajmi6,7 Mb.
#533542
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   195
Bog'liq
JizPI 2-tuplam 09.04.2021

 
 
Ушбу мақолада кўп номаълумли мураккаб тенгламаларни ечиш ёки уларнинг ечимлари 
мавжуд эмаслигини исботлаш усуллари баён қилинади. Хусусан, сонларни таққослама ёрдамида 
текшириш, кўп хонали сонларни маълум сонларга бўлганда ҳосил бўладиган қолдиқларни 
топишда, катта сонларнинг катта даражаси қандай сонлар билан тугашини билишда ва шунга 
ўхшаш масалаларни ечишда муҳим аҳамият касб этади. 
Лекин таққосламаларни фақатгина шу турдаги масалаларга эмас, балки ечилиши мураккаб 
бўлган кўп ўзгарувчили чизиқли бўлмаган тенгламаларни ечишда ҳам қўллаш юқори самарага 
эришишга имкон берар экан. 
Бундай масалаларни ечиш талабаларнинг (ўқувчиларнинг) математикага ва аниқ фанларга 
бўлган қизиқишини оширади ва мантиқий фикрлашларини ўсишига кўмак беради. 
Кўпчилик авторлар методик адабиётларда математикани ўрганиш жараёни ўқувчиларнинг 
ижодий фикрлашини ўстиришини, уларни мантиқий, исботли фикрлашга ўргатишини 
таъкидламоқдалар. 
Ушбу мақола юқорида зикр этилган масалаларни ечишда таққосламаларни қўллашга 
бағишланади. Баъзан, бирор турдаги масалаларни ечиш жараёнида таққосламаларни бир неча 
маротаба ҳам қўллаш мумкин бўлади ва керакли натижани олиш имкониятини беради. 
Баъзи бир кўп ноъмалумли тенгламаларни ечишда тенглама ечимлари тўпламини маълум 
бир кўринишда бўлишини ёки ечимларини маълум тўпламга тегишли эмаслигини кўрсатишда 
таққосламадан фойдаланиш самарали натижа беради. 
Масалан, ушбу квадрат тенгламани кўрайлик,
 
1
0
2



c
x
b
x
a
Агар 
, ,
a b c
коэффициентлар бутун сонлар бўлиб, улар тоқ сонлар бўлса, (1) квадрат 
тенглама рационал ечимга эга эмас. 
Исботи.
Бизга маълумки, квадрат тенгламанинг ечимлари
a
ac
b
b
x
2
4
2
2
,
1




кўринишда бўлади. Агар ечим рационал бўлса, 
ac
b
4
2

ифода ҳам рационал бўлади ва 
ac
b
4
2

қандайдир 
Z
m

соннинг квадратига тенг бўлади.
, ,
a b c
коэффициентлар тоқ 
сонлар бўлгани учун, 
m
– сони ҳам тоқ бўлади. Чунки 
ac
b
m
4
2
2



Бундан ташқари
2
1,
2
1,
2
1
a
k
b
t
c
d


 


деб олсак, у ҳолда 


4
4 4
2
2
1
16
8
8
4
ac
dk
d
k
dk
d
k



 






4

8
ac
mod

ўринли бўлади. Шу билан бирга 


167
 
1
1
4
1
4
4
2
2






t
t
t
t
b



1
t t

ифода доимо жуфт, шунинг учун


2
1 mod 8
b

.
Натижада 


2
4
5 mod 8
b
ac


келиб чиқади. Иккинчи томондан, 
2
1
m
n


деб олсак,




2
2
2
4
4
1 4
1
1,
1 mod8
m
n
n
n n
m


 
 

бўлади. Демак, 
ac
b
m
4
2
2


тенглик ўринли эмас [1,2]. 
Қуйидаги тенгламаларни таққосламанинг қўлланилишига мисол қилиб келтириш мумкин. 

Download 6,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish