3 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


А.И.Мустафоев-ЖизПИ катта ўқитувчиси, М.О.Мустафоева-ЖизПИ ассистенти



Download 6,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/195
Sana07.04.2022
Hajmi6,7 Mb.
#533542
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   195
Bog'liq
JizPI 2-tuplam 09.04.2021

А.И.Мустафоев-ЖизПИ катта ўқитувчиси, М.О.Мустафоева-ЖизПИ ассистенти. 
Тел: 71 237 19 13, e-mail: safar.m1986@mail.ru 
Маҳаллий ҳом-ашёларга асосланган керамик материаллардан серпентин танлаб олиниб
унинг таркибидаги минералларнинг кристалл структуралари ўрганиб чиқилди. Серпентиннинг 
таркибида MgO — 43,0%; H
2
O — 18,9%; SiO
2
— 44,1% минераллар мавжуд. Серпентин минерали 
таркибидаги моддаларнинг кристалл структураси 1-расмда, техник тавсифи 1 - жадвалда 
келтирилган.[1,2]. 
Серпентин.
Серпентин конлари Урал, Сибир, Қозоғистон, Шимолий Кавказ, Янги 
Зеландия, Ҳиндистон, Кубу, Италия, Мўғилистон, Афғонистон, Тошкент вилоятининг Кумушкон 
тоғларида мавжуд. Серпентинлар зич масса шаклида бўлади, улар кристалл ҳосил қилмайди. 
Баъзан улар баргли ёки толали тузилишга эга (хризотил асбест). Бир хил рангдаги ва оч рангли 
кўпинча шаффоф зич серпентин асл серпентин деб номланади ва бу безак тош сифатида 
ишлатилади. Яшил сарғиш рангдан тўқ яшилгача ранг бериши, илон терисига ўхшашлиги унга 
серпентин деб ном беради. Улар ултрабазитларнинг нураш қобиғида ҳосил бўлади. 400-450
0
С дан 
юқори ҳароратларда серпентин талк ва форстеритга, кимёвий нурашганда эса палягорскит
сепиолит ва монтмориллонитга айланади [3,4]. 
Минералнинг кимёвий формуласи қуйидагича келтирилган.
X
2-3
Si
2
O

(OH)

(1) 
бу ерда X = Mg, Fe
2+
, Fe
3+,
Ni, Al, Zn, Mn. Серпентин минералининг бир қанча турлари мавжуд 
булар 4-жадвалда келтирилган серпентин минералла-ридан Кумушкон тоғларида мавжуд бўлган 
Амезит турлари тадқиқот учун олинган. Компонент нисбати бироз ўзгариб туради, айниқса 
одатдаги коллоидларга ўхшаш фарқларда (одатда 13-17%) FeO, Fe
2
O
3
ва NiO деярли ҳар доим 
аралашмалар шаклида мавжуд бўлади.
1-жадвал. 
Серпентин минерали таркибидаги моддаларнинг техник тавсифи. 

Download 6,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish