3-маъруза минераллар ҳАҚида умумий тушунчалар режа


Минералларнинг физикавий хоссалари



Download 1,43 Mb.
bet2/3
Sana03.06.2022
Hajmi1,43 Mb.
#633664
1   2   3
Bog'liq
3-маъруза

Минералларнинг физикавий хоссалари
1. Ранги. Минераллар ниҳоятда хилма-хил рангда: яшил, сариқ, қизил, қора, пушти ва бошқа рангларда учрайди. Минераллар ранги баъзан икки рангнинг қўшилишдан ҳосил бўлади. Бундай минераллар оч сариқ, қорамтир яшил, оч яшил, тўқ қизил рангли бўлади.
2. Шаффофлиги. Минераллар кристали нур ўтказиш даражасига қараб шаффоф, ярим шаффоф, хира ва шаффоф бўлмаган хилларга бўлинади. Масалан, тоғ хрустали, гипс, ош тузи, флюорит шаффоф минералларга: опаль, хальцедон - ярим шаффоф, дала шпати - хира: пирит магнезит -шаффоф бўлмаган минералларга киради.
3. Ялтироқлиги. Минералларнинг сирти ёриқлик нурини маълум даражада қайтаради. Баъзи минералларнинг сирти хира, бошқа минералларнинг сирти эса ялтирок бўлади. Минералларда шишасимон, металлсимон, садафсимон ва оч кул ранг тусдаги ялтироқлик кўпроқ тарқалган.
4. Уланганлиги. Минералларнинг қўшилиш жойидан варақ-варақ бўлиб ажралиши уланганлик дейилади. Уланганлик минераллар кристалида бир неча хил бўлади: ўта мукаммал, мукаммал, номукаммал уланганликлар. Уланганлик баъзи минералларда мутлақо бўлмаслиги ҳам мумкин.
5. Синиши. Минералларнинг энг муҳим белгиларидан бири синишдир. Минераллар синдирилганда ёки бўлинганда ҳосил бўлган текис юза минералларнинг синиш хоссаси деб аталади. Синиш бир неча хил бўлади: ғадир синиш чиғаноқнинг ички юзасига ўхшайди. Буни кварц, опал ва бошқаларда кўриш мумкин.
Чуқуртак синиш - бунда минералнинг синган юзасида майда тикан йўллари сингари чизиқлар ҳосил бўлади. Бу асбест, кремний минералларида кўринади.
Чангли синиш - синиқ юзасида чанг зарралари ёпишиб қолганга ўхшайди.
6. Зичлиги. Минералларни аниқлашда уларнинг зичлиги ҳам катта аҳамиятга эга, минералнинг зичлиги унинг худди шу ҳажмдаги сувдан неча марта оғир ёки енгиллигини кўрсатади. Минералларнинг зичлиги бир-биридан катта фарқ қилади. Масалан, нефтнинг зичлиги 0,8 г/см3 га, олтинники -18,2г/см3 га, платинаники эса 19 г/см3 га тенгдир.
Минераллар зичлигига кўра қуйидагича бўлиши мумкин:
1) Енгил минераллар (зичлиги 2,5 г/см3 гача, масалан гипс, галит).
2) Ўртача зичликдаги минераллар (зичлиги 2,5 дан 2,7г/см3 гача, масалан кварц, дала шпати, слюда ва бошқалар).
3) Оғир минераллар (зичлиги 2,7 г/см3 дан катта бўлган, масалан, рудавий минераллар ва ҳоказо).
7. Қаттиқлиги. Минералларни ўрганишда уларнинг физикавий хоссалари ичида қаттиқлиги катта аҳамиятга эга. Минералларнинг қаттиқлиги уни қаттиқлиги маълум бўлган бошқа минерал юзасига суриш ёки уни тирнаш йўли билан аниқланади. Қаттиқликни аниқлаш учун ишлатиладиган маълум қаттиқликдаги минераллар асосида Ф.Моос қаттиқлик шкаласи тузилган.

Download 1,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish