3. Detal konstruktsiyasining texnologikligi tahlili



Download 0,69 Mb.
bet4/8
Sana28.04.2022
Hajmi0,69 Mb.
#586920
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
ПЗ

tokarlik




Qora yo’nish torest D=200, d=102

0.037(D2-d2)

1.1

1.36

52.68

2.91

3

0.97

0.773




Toza yo’nish torest D=200, d=102

0.052(D2-d2)

1.54




Qora yo’nish d=200 l=93

0.17dl

3.16




Toza yo’nish d=200 l=93

0.1dl

1.86




Yupqa yo’nish

0.17dl

3.16




Qora yo’nish torest D=230, d=200

0.037(D2-d2)

0.48




Toza yo’nish torest D=230,d=200

0.052(D2-d2)

0.67




Qora yo’nish d=230 , l=25

0.17dl

0.98




Toza yo’nish d=230 , l=25

0.1dl

0.575




Yupqa yo’nish d=230, l=25

0.17dl

0.98




Qora yo’nish torest D=340,d=230

0.037(D2-d2)

2.32




Toza yo’nish torest D=340, d=230

0.052(D2-d2)

3.26

2

Tokarlik




Qora yo`nish torest D=340,d=180

0.037(D2-d2)

3.08



















Toza yo`nish torest D=340,d=180

0.052(D2-d2)

4.33

Qora yo’nish d=340, l=20

0,17dl

1.16




Toza yo’nish d=340, l=20

0.1dl

0.68




Yupqa yo’nish d=340, l=20

0.17dl

1.16




Ichki yuza yo’nish d=180,l=113

2*0.18dl

7.32




Ichki yuza yo’nish d=170,l=5

0.18dl

0.15




Ichki yuza yo’nish d=125, l=15

2*0.18dl

0.68




Ichki yuza yo’nish d=102 l=5

0.18dl

0.09

3

Parmalash




Parmalash d=13, l=20mm

8*0.52dl

1.09

1.3

3.835

0.21

1

0.21

3.26

Parmalash d=8.5, l=30mm

8*0.52dl

1.06

Rezba ochish M10, l=25mm

8*0.4dl

0.8

4

Jilvirlash




Jilvirlash H7 kvalitet bo’yicha d=180, l=113

1.8dl

36.61

1.55

61.1

3.37

4

0.8425

0.89




Jilvirlash H9 kvalitet bo’yicha d=125, l=15

1.5dl

2.81



















ЖАМИ

8




4.923

Ҳарбироперациянибажаришучунзарурдастгоҳларсониқуйидагичааниқланади:





Олинган натижаларни ҳисоблаш жадвалига киритамиз.
Жадвалнинг мос устунига ҳисоблаб топилган Тшт(ш.к) ва mр қийматлари киритилган кейин мавжуд иш ўринлари сони mр ни катта бубун сонга яхлитлаш орқали топилади. Сўнгра ҳар бир ишчи ўрнининг ҳақиқий юкланиш коэффициенти қуйидаги формула орқали ҳисобланади з.ф.=mр/Р.
















Агар з.фмеъёрий қийматидан каттта бўлса шу операция учун дастгоҳлар сони кўпайтирилади, аксинча паст бўлса бу иш ўрни бошқа шу турдаги иш билан тўлдирилади.


Ишчи ўрнида бажариладиган опрациялар сони қуйидаги формула орқали топилади О = з.н/з.ф.
















Жадвалнинг барча устунлари тўлдирилгандан кейин По ва Ря йиғинди қиймати ҳисобланади ва операция билан таъминланганлик коэффициенти топилади.




Демак бизнинг ҳолатимизда ишлаб чиқариш тури ommaviy ҳисобланади.

ХОМ-АШЁ ОЛИШ УСУЛИНИ ТАНЛАШ

Дастлабки берилганлар

  1. Детал материали: Сталь 45

  2. Йиллик дастур: N=10000 дона

  3. Иш ҳолати: m=2 сменали

  4. Деталнинг массаси: q=16 кг

  5. Ишлаб чиқариш тури: ommaviy.


Хом ашёнинг эскизи
Берилган детал учун хом ашё танлашда уни олиш усули, унинг конфигурацияси аниқланади ўлчам ва допусклари ва механик ишлов бериш учун қолдириладиган қуйим аниқланади. Хом ашёнинг конфигурацияси мураккаблишиши, қуйим ва устама қуйимларнинг камайтирилиши, юзаларнининг жойлашиш ва тайёрланиш аниқликларининг отиши оқибатида тайёрлов ехининг мосламалари ва жихозлари қимматлашиб хом ашёнинг таннархи ортиб боради, бироқ кейинги механик ишлов бериш осонлашиб арзонлашади ва металлдан унумли фойдаланиш коэффициенти ортади. Содда конфигурацияли хом ашёлар арзон, лекин уларга механик ишлов бериш кўп меҳнат ва вақт талаб этади, шунингдек металлдан унумли фойдаланиш коэффициенти тушиб кетади.
Хом ашё олиш усулини танлашда бош омил бўлиб, унинг минимал таннархида деталнинг талаб қилинган аниқлигини таъминлаш ҳисобланади. Деталнинг таннархи тайёрлов цехи калькуляцияси бўйича олинган хом ашё таннархи ва механик ишлов бериш таннархларининг йиғиндисидан иборат бўлади. Деталга механик ишлов бериш технологик жараёнини лойихалашда хом ашёнинг конструктив ўлчамлари ва элементлари муҳим роль ўйнайди. Хом ашёда мавжуд бўлган тешиклар, бўшлиқлар ва ботиқлар айниқса катта аҳамиятга эга.
Хом ашё олишнинг технологик жараёни деталнинг материалига, конструктив шакллари ва ўлчамларига, шунингдек йиллик дастурга боғлиқ бўлади. Агар мавжуд ишлаб чиқариш учун хом ашё олиш зарур бўлса, унда ишлаб чиқариш корхонасининг имкониятлари ҳам инобатга олинади.
Қум қолипларга қуйиш, металл қолипларга қуйиш, суюқланувчи моделлар бўйича қуйиш, босим остида қуйиш, болғаларда қиздириб штамплаш, прессларда ва бошқа усулларда олинадиган хом ашёнинг таннархини қуйидаги формула орқали ҳисоблаш мумкин

Бу ерда: Сi – 1 тонна хом ашёнинг базавий таннархи, сўм; Q-хом ашёнинг массаси, кг; Q = 1,15-1,25q = 1,216=19.2кг Sотх– 1 тонна қириндининг таннархи, сўм; - хом ашёнинг аниқлик синфини, мураккаблик гуруҳини, массасини, материалини ва ишлаб чиқариш ҳажмини ҳисобга олувчи коэффициентлар.
Турли вариантлар бўйича хом ашё олиш усулини таққослаш жадвали




Кўрсаткичларнинг номланиши

1- вариант

2- вариант

1

Хом ашё тури

Прутокдан

Болғалаб

2

Аниқлик синфи

I

I

3

Мураккаблик гуруҳи

II

II

4

Хом ашё массасиQ, кг

40.82

19.2

5

1 тонна хом ашёнинг базавий таннархи, Сiсўм

4701000

4701000

6

1 тонна қириндининг таннархи, Sотх.сўм

339000

339000

Деталимизнинг материали пластик деформациялаш орқали ишлов беришга лаёқатли бўлганлиги сабабли биз штамлашнинг икки турини танлаймиз.


1) Прутокдан;
2) Болғалаб;
Прутокдан олинган хом ашёнинг таннархи қуйидагича аниқланади:

Болғалаб олинган хом ашёнинг таннархи қуйидагича аниқланади:

Хом ашё олиш усуллари таннархи ўртасидаги фарқ унчалик катта эмас, лекин биринчи усулда хом ашёнинг аниқлиги бир поғона юқори ва юза тозалиги сифатли бўлади.
Мы выбираем первый способ так как, при этом способе заготовка получается точнее и дешевле. Экономический эффект от выбранного способа получения заготовки:
Эз= (Sзаг2 – S заг1)N = (318000–145135)10 000 = 1728650000 сум.

КЕСИШ ХОЛАТИ ЭЛЕМЕНТЛАРИНИ ХИСОБЛАШ
Кесувчи асбоб тўғрисида маълумот:
Кесувчи қисмининг материали: T15K6; асосий бурчак  =950;
Кескич учининг радиуси r =1,0 мм; ГОСТ 18868–73
Хомаки ишлов бериш учун
1. Кесиш чуқурлиги хомаки ишлов беришда t=1 мм.
2. Суриш хомаки ишлов беришда Sо =0,6 мм/ об [4.364]
Кесиш тезлиги v қуйидаги эмперик формула орқали топилади

Бу ерда
Сv– кесиш тезлигининг коэффициенти, Сv=340 [4.368]
m, x, y – даража кўрсаткичлари; m=0,2, x=0,15, y=0,45 [4.368]
Т– кесувчи асбобнинг турғунлик даври, мин; Т=60 мин. [4.367]
Кv= Кмv Kпv Kиv
Кмv – ишлов берилаётган материални ҳисобга олувчи коэффициент, [3.359];

Кг=0,8 nv=1.0 =550 MPa
Kпv =0,8 хом ашё юзасининг ҳолатини ҳисобга олувчи коэффициент, [4.361]
Kиv =1,0 кесувчи асбоб материали ҳисобга олувчи коэффициент, [4.361]
Кv= 1,00,81,0 = 0,8

4. Шпинделнинг айланиш частотаси

6. Кесиш кучини қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз:
.
Бу ерда:
Ср – кесиш кучининг доимийси, Ср =204 [4.373]
х, у, п – Даража кўрсаткичлари; х=1, у=0,75, п=0 [4.373 ]
Кр– кесиш кучини тузатиш коэффициенти
Кр = КмрКрКрКрКrр
Кмр; Кр; Кр; Крrр–ишлов берилаётган материал ва кесучи асбоб параметрларини ҳисобга олувчи коэффициентлар.
n=0.75 [4.362]
Кмр=0.8 Кр=0,89; Кр=1; Кр=1,25;Кrр=0.93 [4.374 ]

Кр =0.8 0.89 1 1,01,0 = 0,83

7. Кесиш учун сарфланадиган қувватни қуйидаги формула орқали ҳисоблаймиз, кВт,

8. Вақт бўйича суришни ҳисоблаймиз, мм/мин
SM=nдso =7880,6=473 мм/мин

9. Операцияни бажариш учун сарфланадиган асосий вақт қуйидагича топилади:
, мин
Бу ерда L–кесувчи асбобнинг ишчи юриш узунлиги, мм.
L=l+l1+y
Бу ерда
l – ишлов берилаётган юзанинг узунлиги, 105 мм;
l1 – кесувчи асбобни хом-ашёга яқинлашиш масофаси, l1=6 мм [5.300];
y – кесувчи асбобни хом-ашёдан чиқиш масофаси, мм; y =4.

10. Операция учун донабай вақт қуйидаги формуладан топилади:
Тштов
Бу ерда Тв–ёрдамчи вақт, мин;
Тву.с.з.о.уп.из.
Ту.с. – детални ўрнатиш ва ечиб олиш учун вақт, мин; Ту.с=0,11 [3.197]
Тз.о. – детални маҳкамлаш ва бўшатиш учун вақт, мин; Тз.о =0,024 [3.201]
Туп. – дастгоҳни бошқариш амалларини бажариш учун вақт, мин; Туп =0,025 [3.203]
Тиз.– Детални ўлчаш учун вақт; мин; Тиз =0,15 [3.207]
Тв=0,11+0,024+0,025+0,15=0,31 мин
Ишлов бериш учун оператив вақт Топ.1 = То+ Тв=0.06 + 0.31 =0.37мин.

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish