3-4-мавзу. Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши р е ж а: Минераллар ҳақида умумий тушунча


Метоморфик жинсларга характерли бўлган структуралар пайдо бўлади – сланессимон, линзасимон, йўл-йўл ва пайдо бўлади. Жадал равишда стресс равишда каррозия ва кристализация, килват, сливат – узилит куз



Download 1,32 Mb.
bet21/24
Sana14.06.2022
Hajmi1,32 Mb.
#671334
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
3-4. мавзу Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши

Метоморфик жинсларга характерли бўлган структуралар пайдо бўлади – сланессимон, линзасимон, йўл-йўл ва пайдо бўлади. Жадал равишда стресс равишда каррозия ва кристализация, килват, сливат – узилит кузатилади.

  • Метоморфик жинсларга характерли бўлган структуралар пайдо бўлади – сланессимон, линзасимон, йўл-йўл ва пайдо бўлади. Жадал равишда стресс равишда каррозия ва кристализация, килват, сливат – узилит кузатилади.
  • Метагенезнинг чуқурлик стадияси билан солиштирганда регионал метаморфизимнинг бошланғич босқичига тўғри келади.
  • Синик жинслар структурасига караб йирик булакли-псефитлар (>2 мм), кумлар-псаммитлар (2-0,05 мм), чангли-алевритлар (0,05-0,005 мм) ва гилли-пелитларга (< 0,005 мм) булинади.
  • Йирик булакли жинслар-псефитларга турли буш синик (йирик шагал, майда шагал, майда киррали тош ва цементланган (конгломерат, брекчия) нураш) махсулотлари киради. Бу жинслар таркибидаги булаклар аксарият турли-туман минераллардан ташкил топади. Йирик булакли жинслар турли таркибдаги цементлар билан (охакли, темирли, гилли) жипслашган булиши мумкин. Бу жинслар катлам-катлам булиб ётади.

Кумли жинслар-псаммитлар. Бу гурухдаги жинсларга кумлар ва кумтошлар киради. Доналарнинг катталигига караб кумлар ва кумтошлар йирик донали (1,0-0,5 мм), уртача донали (0,5-0,25 мм) ва майда донали (0,25-0,05 мм) жинсларга булинадилар.

  • Кумли жинслар-псаммитлар. Бу гурухдаги жинсларга кумлар ва кумтошлар киради. Доналарнинг катталигига караб кумлар ва кумтошлар йирик донали (1,0-0,5 мм), уртача донали (0,5-0,25 мм) ва майда донали (0,25-0,05 мм) жинсларга булинадилар.
  • Чангли жинслар-алевролитларга турли буш, юмшок чангли жинслар (лёсслар-сог тупроклар, иллар) ва цементланган жинслар (алевролитлар) киради. Бу жинсларнинг минералогик таркиби-кварц, дала шпати, слюда ва глауконитлардан иборат. Таркибидаги цементи эса гилли, карбонатли, темирли ва кремнийли жисмлардан ташкил топади. Ташки куриниши ва ранги буйича чангли жинслар турли-туман булади ва одатда кумларга ухшайди.
  • Лёсслар саргиш-кулранг, кунгирсимон-кулрангли, таркиби 0,05-0,005 мм катталикдаги (60-95%) зарралардан ташкил топган жинслардир.
  • Марказий Осиёда кенг таркалган лёсс жинсларини батафсил урганган олим, Узбекистон Фанлар Академиясининг академиги Г.О.Мавлоновнинг ишлари катта ахамиятга эгадир.

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish