3-4-мавзу. Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши р е ж а: Минераллар ҳақида умумий тушунча



Download 1,32 Mb.
bet17/24
Sana14.06.2022
Hajmi1,32 Mb.
#671334
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   24
Bog'liq
3-4. мавзу Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши

Минерал ҳосил бўлиш жараёнлари Минерал ҳосил бўлиш жараёни характери термодинамик шароит билан тоғ жинслари таркиби ва ер ости сувлари таркиби билан боғлиқ. Ер ости сувлари циркуляцияси шароити ва ер ости сувлари таркиби нуқтаи назаридан бутун стратисфера қатламини юқоридан пастга учта минтақага бўлинади:

  • Минерал ҳосил бўлиш жараёнлари Минерал ҳосил бўлиш жараёни характери термодинамик шароит билан тоғ жинслари таркиби ва ер ости сувлари таркиби билан боғлиқ. Ер ости сувлари циркуляцияси шароити ва ер ости сувлари таркиби нуқтаи назаридан бутун стратисфера қатламини юқоридан пастга учта минтақага бўлинади:
  • •Эркин сув алмашинадиган минтақа – 200-700м ( маҳаллий шароитга боғлиқ равишда ). Бу минтақада жадал циркуляция ва ер усти сувлари билан сув алмашинув кузатилади;
  • •Сув алмашинув қийинлашган минтақа – 1500-2000м чуқурликкача, циркуляция шароити озгина ноқулай ( мало благоприятны ) ер усти сувлари билан сув алмашинув фақат қисман амалга ошади;
  • •Туриб қолган сувлар 2-2.5км дан пастда жойлашган, ер усти сувларини ер ости сувлари циркуляцияси янада қийинроқ, ёки умуман циркуляция йўқ. Сув алмашинув тўлиқлигича амалга ошмайди. Минтақалар бўйича чегара кенг диапазонда ўзгариб туради ва гидрогеологик шароит билан аниқланади

Ер ости сувларини кимёвий таркибини ўзгариш, вертикал ҳамда горизонтал (иқлим) зоналлиги мавжудлигини кўрсатди. Вертикал зоналлик циркуляция шароити билан белгиланади. Эркин сув алмашинув зонасида гидрокарбонат ва кам минераллашган сувлар, қийинлашган сув алмашинув зонасида гидрокарбонат – сульфат ва сульфат сувлар, туриб қолган зонада – хлорид-сульфат, хлорид ва жуда юқори минераллашган, намокоп сувлар тарқалган. Горизонтал зоналлик ер ости сувларининг юқори горизонтларини эгаллайди ва горизонтал бўйича химизимнинг ўзгариши вертикал зоналар бўйича бўладиган қонуниятни кўрсатади: ўта намланиш ( избыточное увлажнение ) зонасидан қурғоқчил ва сахро зонасигача.

  • Ер ости сувларини кимёвий таркибини ўзгариш, вертикал ҳамда горизонтал (иқлим) зоналлиги мавжудлигини кўрсатди. Вертикал зоналлик циркуляция шароити билан белгиланади. Эркин сув алмашинув зонасида гидрокарбонат ва кам минераллашган сувлар, қийинлашган сув алмашинув зонасида гидрокарбонат – сульфат ва сульфат сувлар, туриб қолган зонада – хлорид-сульфат, хлорид ва жуда юқори минераллашган, намокоп сувлар тарқалган. Горизонтал зоналлик ер ости сувларининг юқори горизонтларини эгаллайди ва горизонтал бўйича химизимнинг ўзгариши вертикал зоналар бўйича бўладиган қонуниятни кўрсатади: ўта намланиш ( избыточное увлажнение ) зонасидан қурғоқчил ва сахро зонасигача.
  • Ер ости сувларини таркибини ва минераллашганлигини чуқурлик бўйича ўзгариши билан боғлиқ ҳолда уларни реакцияси ва оксидланиш-тикланиш потенциали ўзгаришга учрайди. Эркин сув алмашинув зонасида эритмалар реакцияси ишқорий ва муҳим оксидланиш муҳити бўлади.

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish