3-4-мавзу. Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши р е ж а: Минераллар ҳақида умумий тушунча



Download 1,32 Mb.
bet13/24
Sana14.06.2022
Hajmi1,32 Mb.
#671334
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24
Bog'liq
3-4. мавзу Минерал тоғ жинсларининг пайдо бўлиши

- 52-65% 3. Асосли жинслар - 40-52% 4. Ута асосли жинслар - 40% дан кам. Нордон жинслар оч рангга эга. Урта жинслар таркибида тук рангдаги минералларга (шох алдамчиси, биотит, авгит) нисбатан куп микдорда оч рангдаги минераллар учрайди. Асосли жинслардаги жинс хосил килувчи минералларга пироксенлар (авгит), оливинлар ва плагиоклазлар (лабрадор) киради. Интрузив жинслар учун батолитлар, шток, факолит, лакколит, томирлар, ва эффузив жинслар учун ёпкич ва оким куринишидаги шакллар характерлидир.

  • - 52-65% 3. Асосли жинслар - 40-52% 4. Ута асосли жинслар - 40% дан кам. Нордон жинслар оч рангга эга. Урта жинслар таркибида тук рангдаги минералларга (шох алдамчиси, биотит, авгит) нисбатан куп микдорда оч рангдаги минераллар учрайди. Асосли жинслардаги жинс хосил килувчи минералларга пироксенлар (авгит), оливинлар ва плагиоклазлар (лабрадор) киради. Интрузив жинслар учун батолитлар, шток, факолит, лакколит, томирлар, ва эффузив жинслар учун ёпкич ва оким куринишидаги шакллар характерлидир.
  • Чукинди тоғ жинслари
  • Чукинди тоғ жинслари деб, литосферанинг физик ва кимёвий бузилишидан хосил булган махсулотлардан хамда кимёвий чукмалар ва организмларнинг фаолияти натижасида хосил булган геологик жисмларга айтилади.
  • Чукинди жинсларнинг хосил булиши ва узгариши жараёнлари катор боскичларни уз ичига олади.
  • Биринчи боскичда чукинди жинс хосил булиши учун илк (бирламчи) махсулотлар тайёрланади. Бу махсулотларнинг асосий кисми нураш натижасида хосил булади ва бу боскични гипергенез дейилади. Иккинчи боскичда нураш натижасида хосил булган махсулотлар ташилади ва чукмага тушади (чукинди хосил булади). Бу боскични седиментоғенез дейилади.

Учинчи боскичда чукманинг кайта узгаришидан чукинди жинслар пайдо булади. Бу боскични-диагенез дейилади. Натижада чукинди жинслар хосил булади ва юкоридаги боскичларни эса литоғенезнинг боскичлари дейилади.

  • Учинчи боскичда чукманинг кайта узгаришидан чукинди жинслар пайдо булади. Бу боскични-диагенез дейилади. Натижада чукинди жинслар хосил булади ва юкоридаги боскичларни эса литоғенезнинг боскичлари дейилади.
  • Литоғенезнинг нивал тури кутб минтакаларида таркалади ва физик нураш натижасида музлик ёткизикларининг турли-туман чакилган жинслари хосил булади.
  • Литоғенезнинг гумид тури муътадил иклим шароитида кенг таркалган.
  • Литоғенезнинг арид тури кургокчил иклимли минтакаларда кенг таркалади ва бу худудларга асосан физик нураш характерлидир.
  • Гипергенез боскичи. Бу боскичда Ер юзасидаги туб тоғ жинслари сув, муз, харорат ва бошка физик, кимёвий ходисаларга хамда организмларнинг таъсирига учрайди ва бузилади (парчаланади), яъни нураш ходисаси руй беради.
  • Сувларнинг минералларга таъсири: эриш, гидратация, гидролиз жараёнларига олиб келади. Сув буглари эса минералларни оксидланишига олиб келади

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish