2021 – 2022 ўқув йилига 70610701– Сунъий интеллект, 70610101 – Компьютер илмлари ва дастурлаш технологиялари (йўналишлар бўйича) ва 70610201 – Компьютер тизимлари ва уларнинг дастурий таъминоти


Ўзбек тилидаги гапларни интеллектуал таҳлил қилувчи ва автоматик тарзда математик моделини қурувчи лингвистик процессорни яратиш



Download 37,71 Kb.
bet9/14
Sana11.07.2022
Hajmi37,71 Kb.
#778181
TuriДиссертация
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
МД База АДТ 2021-2022

Ўзбек тилидаги гапларни интеллектуал таҳлил қилувчи ва автоматик тарзда математик моделини қурувчи лингвистик процессорни яратиш
Матнлар ва уларга ишлов бериш масаласи сунъий тафаккур соҳасидаги масалалар мажмуа­сига киради. Бу мажмуага кирувчи масалаларни ҳал қилиш муаммоси анча мурак­кабдир. Компьютер лингвистикаси, хусусан ўзбек тилидаги матнларга ишлов бериш масалаларига давлат ва соҳа мутахас­сислари томонидан энди эътибор қаратилмоқда. Шу нуқтаи назардан, ўзбек тили бўйича амалга ошириладиган дастурий ишлов тизимларини яратиш ва уларни амалиётдаги турли масалаларга, жумладан компьютер таржимаси тизимларида фойдаланиш, жуда долзарбдир.
Диссертацияни амалга ошириш учун ўзбек тили тизимининг фонетикадан дискурсгача бўлган даражалари, гапдаги асосий бирликлар, фонем ва белгилар даражаси, синтактик ва морфологик даражалар, лексик тизим, сўз шакллари ва лексемалар, «маъно↔матн» назарияси, гапларнинг мантиқий-лингвистик ва математик моделлари, лингвистик процессор, графематик таҳлил ва гапни бўлаклаш, токенлаш каби категориялар билан ишлаш ҳамда табиий тилларга ишлов берувчи кенгаювчи кириш тили­ни ўрганиш ва фойдаланиш зарур бўлади.
Диссертация натижасида, ўзбек тилида берилган ихтиёрий гапни интеллектуал таҳлил қилувчи ва автоматик равишда шу гапнинг математик моделини тузувчи лингвистик процессор яратилади. Ўзбек тилидаги ҳар бир гапнинг математик модели табиий тилларга ишлов берувчи кенгаювчи кириш тилида ёзилади.

Ҳакимов М.Ҳ., техника фанлари номзоди, профессор




4

Ўзбек тилидаги гапларнинг математик моделлари асосида интеллектуал синтез қилувчи лингвистик процессорни яратиш
Матнлар ва уларга ишлов бериш масаласи сунъий тафаккур соҳасидаги масалалар мажмуа­сига киради. Бу мажмуага кирувчи масалаларни ҳал қилиш муаммоси анча мурак­кабдир. Компьютер лингвистикаси, хусусан ўзбек тилидаги матнларга ишлов бериш масалаларига давлат ва соҳа мутахас­сислари томонидан энди эътибор қаратилмоқда. Шу нуқтаи назардан, ўзбек тили бўйича амалга ошириладиган дастурий ишлов тизимларини яратиш ва уларни амалиётдаги турли масалаларга, жумладан компьютер таржимаси тизимларида фойдаланиш, жуда долзарбдир.
Диссертацияни амалга ошириш учун ўзбек тили тизимининг фонетикадан дискурсгача бўлган даражалари, гапдаги асосий бирликлар, фонем ва белгилар даражаси, синтактик ва морфологик даражалар, лексик тизим, сўз шакллари ва лексемалар, «маъно↔матн» наза­рияси, мантиқий-лингвистик модель, лингвистик процессор, графематик таҳлил ва гапни бўлаклаш, токенлаш каби категориялар билан ишлаш ҳамда кенгаювчи кириш тилини ўрганиш ва фойдаланиш зарур бўлади.
Диссертация натижасида, табиий тилларни моделлаштирувчи кенгаювчи кириш тилидан, сўзлар ва уларнинг семантик базалари, предмет соҳаларнинг атама ва ибора­ларнинг базалари, ўзбек тилидаги гапларнинг математик моделлари ва бошқа табиий тилларда (масалан, инглиз, рус, турк) берилган гап­нинг “вазни” фойдаланиб, интел­лектуал синтез натижа­сида ўзбек тилидаги гап тузилади.

Ҳакимов М.Ҳ., техника фанлари номзоди, профессор




5


Download 37,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish