2018г Савол: Барботаж нима?


Савол: Арматуралар, турлари, вазифалари ва тузилиши



Download 83,34 Kb.
bet20/26
Sana23.02.2022
Hajmi83,34 Kb.
#169555
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   26
Bog'liq
Қарши муҳандислик иқтисодиёт институти талабаларини билимини синаш учун тайёрланган савол-жавоблар.

40. Савол: Арматуралар, турлари, вазифалари ва тузилиши.
Жавоб: Суюк окимлар, газсимон ва тукилувчан моддаларнинг йўналишини ўзгартирувчи, булувчи ва вақтинчалик ёпувчи мосламаларга арматуралар деб айтилади. Бундан ташқари арматуралар окимнинг ишчи параметрларини ростлаш ишларини хам бажаради. Арматуралар тузилиши ва ростловчи кисмларининг ишлаш турига караб: задвижкалар, вентиллар, клапанлар, кранлар ва бошқаларга бўлинади.
Арматуралар қўйидагиларга бўлинади:
А) Транспортировка (ташиладиган) модда турига қараб :
1) Запорный (Вактинчалик ёпувчи задвижкалар,вентиллар,кранлар, клапанлар).
2) Регулирующий (ростловчи вентиллар,кран ва клапанлар, босим рословчилари0,
3) Предохранительный (сакловчи: утказувчи ва обратный, мембраналар).
4) Фазораспределительный (булувчи конденсатоотводчиклар хавоутказувчи, ёг ажратувчи).
5) Распредетильно-смесительный ( булувчи аралаштирувчи клапанлар).
6) Разные (турли фонарлар, ловушкалар).
Б) Бошқарув турига караб:
1) Қул бошқарувли.
2) Автоматик бошқарувли.
3) Ярим автоматик бошқарувли.
4) Аралаш бошқарувли.
В) Қулланиш жойи ва шароитиг қараб:
1) Умутехник қулланиладиган.
2) Махсус қулланиладиган.
Г) Қувурга боғланиш турига қараб:
1) Фланецли.
2) Пайвандли.
3) Муфтали.
4) Цапковой.


41. Савол: Подшипниклар тўғрисида умумий тушунча беринг.
Жавоб: Подшипниклар валлар ва айланувчи ўкларнинг таянчи бўлиб хизмат қилади. Улар валга куйилган нагрузкани қабул қилиб, уни машина корпусига ўтказади. Подшипникларнинг сифати машинанинг пухталигини белгилайди. Подшипниклар ишқаланиш турига қараб сирпаниш подшипниклари ва думалаш подшипниклари, қабул қиладиган нагрузкасининг йўналишига караб-радиал (ўқ цапфасига перпендикуляр йўналган радиал нагрузкани қабул қилувчи); тиргак (ўқи нагрузкани қабул қилувчи); радиал-тиргак (хам радиал, хам уқий нагрузкани қабул қилувчи) хилларга ажратилади.
Думалаш (Качения) подшипникларига шарикли ва роликли подшипниклар киради.
Сирпаниш (Скольжения) подшипниклари корпус, вкладишлар мойлаш қурилмаларидан иборат. Подшипникларнинг конструкцияси хилма-хил ва машина конструкциясига қараб танланади. Оддий турдаги сирпаниш подшипниги машинага махкамланган втулка (вкладыш)дан иборат
Сирпаниш подшипниклари ажраладиган ва ажралмайдиган хилларга бўлинади.
Ажралмайдиган сирпаниш подшипниклари кичик айланиш тезлигида ва танаффус билан ишлайдиган механизмларда, масалан, бошқариш механизмлари ва бошқаларда қулланилади.
Ажраладиган подшипниклар автотрактор двигателларининг тирсакли валларида ва секин ишлайдиган қурилмаларда, катта тезликдаги валларда, масалан, центрафугалар ва бошқаларда кенг қулланилади.
Сирпаниш- подшипниклари бошқа конструкциядаги подшипникларга нисбатан қуйидаги афзалликларга эга:
катта тезликда ишлайдиган юритмаларда пухта ишлаши (думалаш подшипниклари бундай шароитда кўпга чидамайди);
мой катламинииг демпферлаш таъсири натижасида катта зарбий ва вибрацион нагрузкаларни қабул қилиш хусусияти;
шовқинсиз ишлаши;
радиал ўлчаминииг нисбатан кичиклиги;
е. уларни тирсакли вал бўйинларига ўрнатиш мумкинлиги, бу эса машиналарни монтаж ва демонтаж қилишни енгиллаштиради.



Download 83,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish