“2013-2017 йиллар даврида суғориладиган ерларнинг мелиоратив ҳолатини янада яхшилаш ва сув ресурсларидан оқилона фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида”


Суғориладиган майдоннинг умумий сув мувозанаттенгламасини тузиш ва дренаж юкламасини аниқлаш



Download 2,2 Mb.
bet8/23
Sana23.03.2022
Hajmi2,2 Mb.
#506795
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   23
Bog'liq
BMI zax qochirish

3.6.2 Суғориладиган майдоннинг умумий сув мувозанаттенгламасини тузиш ва дренаж юкламасини аниқлаш.
Сунъий зовурланган суғориш майдонларининг умумий сув мувозанат тенгламаси қўйидагича ифодаланади:
(1)
бу ерда:
- атмосфера ёғини миқдори, мм ёки м3/га;
- суғориш тизимига олинган сув миқдори, м3/га;
- ер усти ва ер ости сувларининг оқиб кириши;
- тупроқ устидан ва ўсимлик ёрдамида ҳавога буғлатилган сув миқдори, мм ёки м3/га;
- ер усти ва ер ости сувларининг оқиб кетиши;
С - суғориш сувларининг мувозанат майдонидан тақарисига оқиб чиқиб кетиш миқдори;
±Р - босимли ер ости сувларининг сизот сувларига кирими ва чиқими, м3/га;
Д - зовурга тушадиган сув миқдори, м3/га;
Юқорида келтирилган мувозанат тенгламасидан зовурга (дренажга) тушадиган юк миқдорини аниқлаш мумкин.
Маълум бир шарт-шароит учун, ўрта кўп йиллик ҳисобот учун =0 деб қабул қилиш ва (1) тенгламадаги ташкил этувчиларни ихчамлаштириш мумкин.
Мувозанат майдонга оқиб келадиган ва оқиб чиқадиган ер усти ва ер ости сувлар ( ва ) миқдорини нулга тенг деб, тақомиллашган суғориш техникаси қулланилганда С=0 бўлади. Бундай шароитда (1) тенгламадан зовурга тушадиган сув миқдори (Д) қўйидагича аниқланади:
м3/га (2)
Мувозанат майдонининг схемаси ва сув мувозанат тенгламасини тузувчи элементлари қўйидаги чизмада берилган.

3.6.2.1-чизма Мувозанат майдони схемаси.


3.6.3 Сув мувозанат тенгламасининг элементларини аниқлаш.
1. Ёнғин миқдорини аниқлаш.
Бу қийматни хўжалик жойлашган туман марказидаги метаорология маркази маълумотларига асосан, ҳисобий давр учун қабул қиламиз (2.1-жадвал)
Авег=14мм=140 м3/га Айллик=113мм=1130 м3/га
2. Суғориш тармоғига олинган сув миқдори.
В=Мск - вегетация даври учун;
В=Мскш.ю - йил давомида.


Суғориш тармоқларидан сувнинг фильтрацияга йўқолган миқдорини аниқлаймиз:


м3/га
м3/га
Ввег=5099+695,3=5794,3м3/га
Вйил=5099+695,3+3420=9214,3м3/га
3. Умумий бўғланиш миқдори қўйидаги формула ёрдамида аниқланади:

=137мм=1370 м3/га (7.4-жадвал, 228 бет, Практикум по СХМ)

- ғўза даласининг умумий бўғланиш миқдори;
бу ерда: -ҳисобий майдонга экилган экин даласи (ғўза, буғдой, сабзавот)нинг умумий бўғланиш миқдори.

бу ерда:
- экин турига боғлиқ коэффициент, ғўза учун К=1, сабзавот учун К=0,88;
- сизот сувларининг сатҳига ва табиий шарт-шароитларга боғлиқ кўрсаткич (5.1-жадвал, 60 бет, Заҳ қочириш мелиорацияси);
- қуритиш нормасининг қиймати, м;
- бўғланиш, м3/га;
Бу қиймат қўйидаги формуладан аниқланади:
; мм
бу ерда:
- ғўза экинининг мавсумий суғориш меъёри, м3/га;
- ғўзанинг ривожланиш (вегетация) давридаги ёққан ёғин миқдори, мм;
- иқлимий кенгликка боғлиқ коэффициент (5.2-жадвал, 61 бет. Қишлоқ хўжаликда заҳ қочириш мелиорацияси китоби);
- тупроқ ва гидрогеологик шароитларга боғлиқ коэффициент (5.3-жадвал, 61 бет)
Юқоридаги формулага биноан ғўза даласининг бўғланиш қиймати:

Ғўза даласининг умумий бўғланиш миқорини аниқлаймиз:
м3/га
Буғдой даласининг умумий бўғланиш миқдори:
м3/га
Сабзавот экилган экин даласининг умумий бўғланиш миқдори:
м3/га
м3/га
м3/га
=4748 м3/га
4. Мувозанат майдонига сиртдан оқиб қирадиган сизот сувларининг миқдорини аниқлаш.
м3/га
м2/кун
бу ерда:
- қатламнинг сув ўтказувчанлиги;
- оқиб келаётган сизот сувларининг нишаблиги;
- сизилиш даври, кун:

м3/га
м3/га
Зовурга тушадиган сув миқдорини, яъни дренаж юқламасини аниқлаймиз:
1) вегетация давомида:
м3/га
2) йил давомида:
м3/га
Сизилиш жадаллиги ва зовур модулини аниқлаш.
Сизилиш жадаллиги деб вақт бирлиги ичида сизот сувларининг зовурга қараб сизилиш тезлигига айтилади. Бу қиймат зовурга тушадиган юк миқдори (Д) билан аниқланади.



Зовур модули ( )деб вақт бирлиги ичида сизот сувларининг зовурга бирлик майдондан оқиб келган хажмига айтилади.



Кейинги ҳисоблаш ишларида дренаж модули ва сизилиш жадаллигининг йиллик қийматларини қабул қиламиз, сабаби:



Download 2,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish