Металлнинг иссиқлик ўтказувчанлиги деб, унинг кўп қизиган участкасидан кам қизиган қисмига иссиқлик ўтказиш, хусусиятига айтилади. Кумуш, мис, алюминий кўп иссиқлик ўтказувчанлиги алюминийга нисбатан беш марта кичикдир. Деталлар учун материаллар танлашда иссиқлик ўтказувчанлик катта аҳамиятга эга. Масалан, металл иссиқликни ёмон ўтказса, у қиздирилганда ёки тез совитилганда (термик ишлов беришда, пайвандлашда) унда дарзлар пайдо бўлади. Машиналарнинг айрим деталлари (двигателларнинг поршенлари, турбиналарининг куракчалари) иссиқликни яхши ўтказадиган материаллардан тайёрланиши керак. СИ бирликлар системасида иссиқлик ўтказувчанлик Вт (м·К) билан ўлчанади. - Металлнинг иссиқлик ўтказувчанлиги деб, унинг кўп қизиган участкасидан кам қизиган қисмига иссиқлик ўтказиш, хусусиятига айтилади. Кумуш, мис, алюминий кўп иссиқлик ўтказувчанлиги алюминийга нисбатан беш марта кичикдир. Деталлар учун материаллар танлашда иссиқлик ўтказувчанлик катта аҳамиятга эга. Масалан, металл иссиқликни ёмон ўтказса, у қиздирилганда ёки тез совитилганда (термик ишлов беришда, пайвандлашда) унда дарзлар пайдо бўлади. Машиналарнинг айрим деталлари (двигателларнинг поршенлари, турбиналарининг куракчалари) иссиқликни яхши ўтказадиган материаллардан тайёрланиши керак. СИ бирликлар системасида иссиқлик ўтказувчанлик Вт (м·К) билан ўлчанади.
- Металлнинг иссиқдан кенгаювчанлиги деб, қиздирилганда унинг ўлчамларининг катталашиш, совитилганда эса кичрайиш чизиқли кенгайиш коэффициенти хусусиятига айтилади. Иссиқдан кенгаювчанлик билан характерланади, бу ерда жисмнинг температуралардаги узунлиги. Ҳажмий кенгайиш коэффициенти 3 га тенг. Металларнинг иссиқдан кенгаювчанлиги пайвандлашда, боғланишда ҳамда қиздириб ҳажмий штампковкалашда, қуйиш қолиплари, штамплар, прокат валиклари, калибрлар тайёрлашда, аниқ бирикмалар ҳосил қилишда ҳамда приборларни йиғишда, кўприк фермалар қуришда, темир йўл рельсларни ётқизишда ҳисобга олиниши керак. Металлнинг иссиқлик сиғим деб, қиздирилганда унинг маълум миқдордаги иссиқликни ютиш хусусиятига айтилади. Иссиқлик сиғими СИ бирликлар системасида Ж/кг.К билан ўлчанади. Турли металларнинг иссиқлик сиғими уларнинг солиштирма иссиқлик сиғими миқдорига қараб солиштирилади. Солиштирма иссиқлик сиғими 1 кг металл температурасини 100С га кўтариш учун керак бўладиган, катта калорияда ифодаланган иссиқлик миқдоридир (у СИ бирликлар системасида Ж/кг·К) билан ўлчанади.
Do'stlaringiz bilan baham: |