2-мавзу: ахборот ва унинг аҳамияти режа



Download 226,63 Kb.
bet7/7
Sana22.02.2022
Hajmi226,63 Kb.
#88852
1   2   3   4   5   6   7

Компьютернинг барча ишлари — бу, байтлар тўпламини бошқаришдир. Байтлар компьютерга клавиатура ёки дисклардан (ёки алоҳида линиялар орқали) келиб тушади. Шундан сўнг дастурнинг буйруғи (операторлари) бўйича байтларга ишлов берилади. Улар вақтинча сақлаб турилади ёки доимий сақлаш учун ёзиб қўйилади. Зарур бўлса дисплей экранига ёки чоп этиш қурилмасидаги коғозга чиқарилади.

  • Компьютернинг барча ишлари — бу, байтлар тўпламини бошқаришдир. Байтлар компьютерга клавиатура ёки дисклардан (ёки алоҳида линиялар орқали) келиб тушади. Шундан сўнг дастурнинг буйруғи (операторлари) бўйича байтларга ишлов берилади. Улар вақтинча сақлаб турилади ёки доимий сақлаш учун ёзиб қўйилади. Зарур бўлса дисплей экранига ёки чоп этиш қурилмасидаги коғозга чиқарилади.
  • Байтларнинг катта тўпламлари учун каттароқ ўлчов бирликлари ишлатилади.
  • 1 Кбайт (килобайт) = 1024 байт
  • 1 Мбайт (мегабайт) = 1024 Кбайт = 1048576 байт
  • 1 Гбайт (гигабайт) = 1024 Мбайт

Axборотли жараённи амалга оширишнинг умумий схемасини тахминан қуйидагича ифодалаш мумкин:

  • Axборотли жараённи амалга оширишнинг умумий схемасини тахминан қуйидагича ифодалаш мумкин:
  • Компьютернинг барча ишлари — бу, байтлар тўпламини бошқаришдир. Байтлар компьютерга клавиатура ёки дисклардан (ёки алоҳида линиялар орқали) келиб тушади. Шундан сўнг дастурнинг буйруғи (операторлари) бўйича байтларга ишлов берилади. Улар вақтинча сақлаб турилади ёки доимий сақлаш учун ёзиб қўйилади. Зарур бўлса дисплей экранига ёки чоп этиш қурилмасидаги коғозга чиқарилади.

Назорат саволлари

  • 1.Ахборот нима?
  • 2. Ахборотни ўрганиш билан боғлик масалалар ноосферанинг қайси бўлимининг пайдо бўлишига олиб келди?
  • 3. Инсон ахборотни қайси аъзолари орқали қабул қилади?
  • 4. Ахборот кандай мухим хоссаларга ега?
  • 5. Маълумот ва ахборот орасидаги фарқ нимадан иборат?
  • 6. Аналогли ва рақамли ахборотларнинг фарқини мисолда тушунтириб беринг.
  • 7. Хисоблаш техникаси қандай ахборотлар билан ишлайди?
  • 8. Ахборотнинг қандай сифат кўрсаткичлари мавжуд?
  • 9. Информатика нимани ўрганади?
  • 10. Қандай жараёнлар ахборий жараёнлар дейилади?

Download 226,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish