2 Маъруза: Криптографиянинг асосий тушунчалари ва тарихи


ASCII кодлаш стандарти Шифрлаш



Download 1,2 Mb.
bet3/7
Sana16.12.2022
Hajmi1,2 Mb.
#889162
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
kQJyy8murD1cEBv4Ow8WEl5uzJYIEDpViuBCLOzr (2)

ASCII кодлаш стандарти

Шифрлаш

  • Шифрлаш – жараёнида ҳам маълумот бошқа форматга ўзгартирилади, бироқ уни фақат махсус шахслар (дешифрлаш калитига эга бўлган) қайта ўзгартириши мумкин бўлади.
  • Шифрлашдан асосий мақсад маълумотни махфийлигини таъминлаш бўлиб, уни қайта ўзгартириш баъзи шахслар (дешифрлаш калитига эга бўлмаган) учун чекланган бўлади.

Криптография ва стеганография

  • Стенанография – бу махфий хабарни сохта хабар ичига беркитиш орқали алоқани яшириш ҳисобланади.
  • Бошқа сўз билан айтганда стеганографиянинг асосий ғояси – бу махфий маълумотларнинг мавжудлиги ҳақидаги шубҳани олдини олиш ҳисобланади.
  • Криптографияда эса жўнатувчи фақат очиқ матн кўринишидаги хабар юбориши мумкин, бунда у хабарни очиқ тармоқ (масалан, Интернет) орқали узатишдан олдин шифрланган матнга ўзгартиради. Ушбу шифрланган хабар қабул қилувчига келганида эса яна оддий матн кўринишига қайтарилади.
  • Умумий ҳолда маълумотни шифрлашдан асосий мақсад (симметрик ёки очиқ калитли криптографик тизимлар асосида фарқи йўқ) – маълумотни махфийлигини қолганлардан сир тутишдир.

Криптография ва стеганография

Криптографиянинг асосий бўлимлари

  • Симметрик калитли криптография.
    • Маълумотни шифрлашда ва дешифрлашда ягона калитдан (симметрик калитдан) фойдаланилади.
    • Шунинг учун ҳам симметрик калитли криптотизимларни – бир калитли криптотизимлар ҳам деб юритилади.
    • Бундан келиб чиқадики, симметрик калитли шифрлаш алгоритмларидан фойдаланиш учун ҳар иккала томонда бир хил калит мавжуд бўлиши зарур.
  • Очиқ калитли криптография
    • маълумотни шифрлаш қабул қилувчининг очиқ калити билан амалга оширилса, уни дешифрлаш қабул қилувчининг шахсий калити билан амалга оширилади.
    • Шунинг учун ҳам очиқ калитли криптотизимларни – икки калитли криптотизимлар деб ҳам юритилади.

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish