2. маъруза интернет технологиялари



Download 1,12 Mb.
bet3/5
Sana23.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#149779
1   2   3   4   5
Bog'liq
Internet texnologiyalari

2.3. Интернетда манзиллаш

  • Интернет тармоғида машрутизаторлар маълумот пакетларини қайси манзилга жўнатишни аниқлаш учун хар бир пакет сарловхасига узатувчи ва қабул қилувчи манзили кўрсатилади.
  • Интернетда манзиллашда хар бир тармоққа уланувчи интерфейсга уникал IP-рақам бириктирилади.
  • TCP/IP тармоғидаги хар бир компьютер 3 сатхли манзилга эга:
  • 1. Узелнинг локал манзили, ушбу узел таркибига кирувчи, алохида тармоқ қуриш ёрдамида аниқланган технология. Локал тармоққа кирувчи, узел учун тармоқ адаптери ёки маршрутизатор порти манзили бу – МАС манзил. Масалан: 11-А0-17-3D-BC-01. МАС – манзиллар 6 байтли: катта 3 байти ишлаб чиқарувчи фирма идинтификатори, кичкина 3 байти эса ишлаб чиқарувчиларнинг уникал образи қилиб белгиланади.

2. IP-манжил, 4 байтдан иборат, масалан: 109.26.17.100. Бу манзил тармоқ босқичида ишлатилади. Бу манзил компьютерлар ва маршрутизаторларни лойхалашда администратор томонидан белгиланади. IP-манзил 2 қисмдан иборат: тармоқ ва узел рақамидан.

  • 2. IP-манжил, 4 байтдан иборат, масалан: 109.26.17.100. Бу манзил тармоқ босқичида ишлатилади. Бу манзил компьютерлар ва маршрутизаторларни лойхалашда администратор томонидан белгиланади. IP-манзил 2 қисмдан иборат: тармоқ ва узел рақамидан.
  • 3. Символли идентификатор – исм, масалан: SERV1.IBM.COM. бу манзил администратор томонидан белгиланиб бир неча қисмдан ташкил топади, масалан: машина номи, ташкилот номи, домен номи. Бундай манзилни DNS- номи хам дейишади, у амалий босқичда FTP ёки telnet протаколлари билан қўлланилади.

Саҳифа, файл ёки бошқа ресурснинг Интернетда жойлашишини аниқловчи ноёб манзил – URL деб аталади.

  • Саҳифа, файл ёки бошқа ресурснинг Интернетда жойлашишини аниқловчи ноёб манзил – URL деб аталади.

Интернет манзилларида домен (DNS) номлари ишлатилиб, улар мамлакат номларини, ташкилот ва корхоналар фаолиятини англатади.

  • Интернет манзилларида домен (DNS) номлари ишлатилиб, улар мамлакат номларини, ташкилот ва корхоналар фаолиятини англатади.

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish