2 маъруза: доришунослик режа


Бачадондан қон кетишини тўхтатадиган моддалар



Download 0,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/20
Sana23.02.2022
Hajmi0,74 Mb.
#129399
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
ТБА маъруза-2 8f7685b1b7a407727beab48ce614a5df

Бачадондан қон кетишини тўхтатадиган моддалар:
питуитрин, эрготал, 
эрготамин ҳисобланади. 


Питуитрин - гормонал препарат, ҳайвон гипофизи орқа бўлагидан олинади.
Туғиш вақтида бачадон қисқаришини кучайтириш учун, туғишдан сўнг бачадондан 
қон қон кетишини тўхтатиш учун ишлатилади. Атеросклерозда, миокардитда, 
гипертонияда, нефропатияларда буюрилмайди. Мускул ичига, тери остига инъекция 
қилинади. 
Эрготал  
- туғруқдан сўнг, ҳайз вақтида, бачадондан хайз билан боғлиқ 
бўлмаган қон кетишларда ишлатилади. Ҳомиладорлик ва туғруқ даврида юборилмайди. 
Таблеткалари ичилади, 0,05 % мл эритмаси мускул орасида юборилади. 
Организмда доривор моддаларнинг ўзгариши. Дори моддалари турли йўллар 
билан организмга киритилгандан сўнг қонга сўрилади ва қон билан турли органларга ва 
тўқималарга ўтади. Дори моддаларнинг бир қисми қон ва тўқималарда турли хил 
ўзгаришларга дуч келади. Қолган қисми эса ҳеч қандай ўзгаришсиз чиқиб кетади. Дори 
моддасининг организмдаги ўзгариши мураккаб жараён ҳисобланади. 
Дори моддаларнинг организмдан чиқиб кетиш йўллари: 

Буйраклар орқали; 

Ўпка орқали; 

Безлар орқали: сўлак бези, кўкрак бези, тери бези, кўз ёши безлари; 

Меъда-ичак орқали. 
Дори моддаларига организм реакциясининг ўзгариши. 
Организмга юборилган бир хил дори дозасига ҳар бир организм ўзига хос бўлган 
фармакологик реакциялар билан жавоб қайтаради. Чунки фармакологик натижалар ҳар 
бир организмнинг ўзига хос (индивидуал) хусусиятларига боғлиқ бўлади. 
Индиосинкразия - организмнинг айрим дори моддаларига индивидуал 
сезувчанлигининг ошишидир. Бошқача қилиб айтганда баъзи одамларнинг маълум дори 
моддаси терапевтик дозасига сезувчанлигини ошишидир. Дори индиосинкразияси 
наслдан-наслга ўтувчи дори моддаларни зарарсизлантиришда қатнашадиган ферментнинг 
етишмаслиги ёки бутунлай йўқлигига боғлиқ. 
Дори аллергияси - юборилган дори моддасига организм томонидан аллергенга 
жавоб кўринишида «аллергик реакция»нинг турли белгиларини юзага келишидир. Бундай 
реакция ана шу дори ёки шунга ўхшаш моддаларга организмда сезгирликнинг ошиб 
кетганлиги («сенсибилизация» ходисаси мавжудлиги) туфайли содир бўлади. Аллергик 
реакция икки хил бўлади: «тез ривожланадиган» ва «секинлик билан ривожланадиган». 
Аллергик реакциялар кенг тарқалган бўлиб, эшакем, Квинке шиши, тери қичимаси, 
пичан иситмаси, аллергик ринит, бронхиал астма, анафилактик шок, зардоб касаллиги, 
аутоиммун касаллик ва бошқа ҳолатлар билан намоён бўлиши мумкин. 
Аллергик реакцияларнинг келиб чиқишини олдини олишда юборилган дори 
моддаларини миқдорини ҳисобга олиш зарур. 

Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish