2- мавзу. Гидродинамика



Download 110,96 Kb.
bet1/3
Sana23.03.2022
Hajmi110,96 Kb.
#506712
  1   2   3

2- Мавзу. Гидродинамика.
Суюқликларнинг труба қувурлари ва каналларда оқиши, харакатга келтирувчи куч, яъни босимлар фарқи таъсирида рўй беради. Ушбу куч насос компрессорлар, айрим холларда суюқликлар зичлиги ёки сатхининг фарқи ёрдамида хосил қилинади.
Маълум миқдордаги суюқликни зарур тезликда узатиш учун босимлар фарқини аниқлаш керак. Ундан ташқари, узатиш учун керакли энергия миқдорини ёки босимлар фарқи маълум бўлса, суюқлик сарфи ва тезлиги топилади. Юқорида кўрсатилганларни амалга ошириш учун гидродинамика қонуниятларини билиш даркор.
Гидродинамикада ташқи ва ички масалалар бўлади. Труба ва каналлар ичидаги суюқликнинг харакати - бу гидродинамиканинг ички масаласидир. Турли жисмлар юзасида суюқликнинг харакати – бу гидродинамиканинг ташқи масаласидир.


Суюқлик харакатининг асосий характеристикалари


Cуюқлик сарфи ва тезлиги. ўзгармас кўндаланг кесимли трубада суюқлик харакатини кўриб чиқамиз.
Вақт бирлигида кўндаланг кесим орқали оқиб ўтаётган суюқлик миқдорига суюқлик сарфи дейилади. Агар суюқлик сарфи м3/с, м3/соат ўлчов бирликларида ўлчанса - хажмий сарф, кг/с, кг/соат ларда ўлчанса - массавий сарф деб хисобланади.
Оқим кўндаланг кесимининг турли нуқталарида суюқлик заррачаларининг тезлиги бир хил бўлмайди.
Труба ўқи атрофида суюқлик тезлиги максимал, унинг деворига яқинлашган сари минимал қийматга тенг бўлади. Лекин, кўпчилик холларда труба кўндаланг кесими орқали оқиб ўтаётган суюқлик тезликларининг тақсимланиш қонуниятлари номаълум ёки уни аниқлаш жуда қийин. Суюқликларнинг хақиқий тезлигини ўлчаш жуда мураккаб бўлгани учун, мухандислик хисоблашларда заррачалар ўртача тезлиги ишлатилади. Суюқлик хажмий сарфи Q3/с) нинг труба кўндаланг кесим юзаси F2 ) нисбатига ўртача тезлик w (м/с) деб номланади:
(9)
Бундан хажмий сарф,
(10)
Массавий сарф G (кг/с) эса, қуйидаги формуладан аниқланади:
(11)
бу ерда - суюқлик зичлиги, кг/м3
Шуни алохида таъкидлаш керакки, юқорида келтирилган формулалар исталган шаклдаги кўндаланг кесимли каналлар учун хам тўғри келади.

Download 110,96 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish