2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet53/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   75
Bog'liq
antekologiya

Дарс мацсади:
Талабаларда усимликларни эколого-морфологик 
тавсифлаш куникмаларини шакллантириш.
Идентив укув мацсадлар:
о
1. Усимликка морфологик ва эколого-морфологик тавсиф бериш 
коидаларини билиб олади.
о
2. Усимликка эколого-морфологик тавсиф бера олади.
Керакли жихоз ва материаллар:
Турли усимлик гербарийлари, 
аниклагичлар, лупалар.
Ишни бажариш тартиби:
о
1. 
Усимликка морфологик тавсиф бериш коидаларини эслаб 
колинг:
130


• тавсиф аник ва тушунарли булиши керак.
• тавсифлашда махсус ботаник атамалардан фойдаланилади.
• тавсифлашда кераксиз, гапни чузиб юборадиган сузлар ишла- 
тилмайди.
• тавсифлашда куйидаги кетма-кетлик сакланади:
а) х а ёт тарзи ва кишлаш усули
б) илдиз тизими
в) шакли узгарган новдалари бор-йуклиги
г) ер усти новдалари
е) баргининг жойлашиши, тузилиши
ж) гулининг умумий тузилиши
з)гулкургони
и)андроцей
к)гинецей
л) мева ва уруги
2. Куйида намуна сифатида урмаловчи айиктовон турининг 
морфологик тавсифи билан танишинг:
Урмаловчи айиктовон (Ranunculus repens L.).
Куп йиллик ут. Кишловчи илдизпояси калта, ундан 2 мм 
калинликдаги попуксимон илдизлар чикади. Пояси 70-90 см гача, ер 
багирлаб ёк и ердан озрок кутарилиб усади, яшил, туксиз ёк и кам 
тукли. Барги пояда навбатма-навбат жойлашади, поянинг пастки 
кисмида тупсимон холда йигилган, юкоридагилари 3-15 см бандли, 
туксиз ёк и кам тукли. Барг япроги узунасига 3-7 см, энига 4-11 см, 2-3 
булакли кисмларга булинган, тескари тухумсимон.
Тупгули 2-10 та гулдан иборат. Гулолдибарги утрок холатда, 
пасткилари 3 кисмга ажралган, юкоридагиси бутун.
Гул 5-15 смли гулбандда жойлашган, куш гулкургонли, тугри, 
тула, кундаланг кесиги 15-22 мм. Косачабарглари 5 та, кушилмаган, 
оч-сарик рангли наштарсимон, 5 мм гача. Гултож 5 та тожибаргдан 
иборат, олтин-сарик рангли, тожибарглари тескари тухумсимон, 10 мм 
гача.
Андроцей 
спирал 
холда 
жойлашган 
куп 
сонли 
саргиш 
чангчилардан иборат. Гинецей куп сонли, эркин, яшил рангли 
уругчилардан ташкил топган. Х,ар бир уругчи битта уругчибаргдан 
хосил булган. Уругчи тумшукчаси утрок холда. Меваси-ёнгокча, 1,5 
мм гача думалок-тухумсимон, устки томондан майда нуктасимон 
камтикли, ён тарафдан кисилган, тугри тумшукчага эга.
3. Берилган бошка тур усимликнинг морфологик тавсифини
131


тузинг ва юкоридаги намуна билан солиштиринг.
4. Усимликка эколого-морфологик тавсиф беришнинг тахминий 
режаси билан танишинг.
V
J
4.1. 
Усимлик номи (узбек ва лотин тилида), оиласи
4.2. 
Яшаш жойи (урмон, утлок, боткок, чул, сув буйи, дала, бог, 
томорка, парк ва хок.)
4.3. 
Х дётий шакли (бир, икки, куп йиллик, кузги, бахорги).
4.4. 
Ер ости органлари (илдиз тизими, метаморфоз илдизлар, ер 
ости новдалари-илдизноя, туганак, пиёзлар)
4.5. 
Ер устки органлари:
— пояси (кундаланг кесиги, калинлиги, ранги, тукланганлиги, 
шакл узгаришлари);
— новдалар тизими (функциясига кура, усиши ва шаклланиши, 
х а ёти й давомийлиги, новда метаморфозлари);
— барги (новдада жойлашиши, типи, шакли, барг япрогининг 
тузилиши, тукланганлик даражаси, ранги);
— тупгули (типи, хили);
— гули (гулбанди, симметрияси, гул кисмларининг гул урнида 
жойлашиши, гулкургони хили, гулкосаси, гултожи, андроцей, гинецей, 
чангланиш хили, гул формуласи ва диаграммаси);
— меваси (типи, хили, меванинг очилиши, ранги, хосилалар);
— уруги (катталиги, шакли, ранги, уругпустининг тузилиши).
V
J
4.6. Усимликнинг меваси ва уругининг таркалиши.
4.7. Гетерокарпия ва уругларнинг бир хил эмаслиги, бор-йуклиги.
4.8. Усимликнинг Раункер классификациясига кура х а ёти й шакли.
4.9. ^айси экологик гурухларга тааллуклиги
4.10. Амалий ахамияти.
5. ^уйида намуна сифатида келтирилаётган усимлик турининг 
эколого- морфологик тавсифини тахлил килинг ва уни 4- банддаги 
режага мослигини аникланг.
Сохта янток-Alhagi pseudalhagi Fisch. Бурчокдошлар оиласи.
Чул, адир ва текислик худудларида кенг таркалган. Дала экинлари 
орасида бегона ут сифатида учрайди. Куп йиллик ут. Ук илдизи ер 
ости сувларигача кириб боради. 9-10 см чукурликда энига 2-3 та 
илдизпоялар хосил килади. Пояси илдиз бугзида жойлашган кишловчи 
куртаклардан ривожланиб, 80-90 см гача етади. Поясининг кундаланг 
кесими 
овалсимои-доира 
шаклида, 
яшил 
рангда, 
новдалари 
моноподиал шохланади. Пояси ва новдалари сийрак тукчалар билан 
копланган. Тиканлари 10-25 см узунликда, пасткилари мустахкам ва
132


бакувват, учки кисми ёгочлашган булади.
Барги новдада кетма-кет жойлашади. Оддий барг, япроги 
овалсимон, икки томонлама туклар билан копланган.
Гули 3-7 тадан тиканда жойлашади, катталиги 9-11 мм. Гули 
бурчокдошларга хос булган тузилишда, гултожи кизгиш-заргалдок 
рангда. Гулкосаси 5 та косачабаргларнинг кушилиб усишидан пайдо 
булиб, 3,5-4 мм келади, окиш-яшил рангда. Байрокча буйига 8-10 мм, 
энигача 6-7 мм тенг. Кайикча 10 мм атрофида булиб, эшкаклари сал 
кичикрокдир.
Андроцей 10 та чангчилар (9 таги кушилган, 1 таги эркин), 
тупламидан иборат. Чангдон ранги окиш-саргиш. Гинецей 1 та 
мевабаргчадан тузилган ва чангчилар туплами билан уралган. 
Чангланиш хили аллогамия, асосан, хашаротлар ёрдам ида чангланади. 
Гули формуласи Ca(
5
)Co5A(
9
)+1G1. Меваси-дуккак, кунгир тусли, 
туксиз, сал кайрилган, 3-7 ypyr саклайди ва очилмайди. Узунлиги 20­
25 мм, эни 4-5 мм келади.
Уруги-буйраксимон, 3 х 2,5 мм катталикда, кунгир-корамтир 
рангда булади.
Меваси ва уруги таркалишда, 
асосан, зоохория, 
кисман 
анемохория кузатилади.
Гемикриптофит, 
гемиксерофит, 
гликогалофит, 
гелиофит, 
термофил усимликдир.
Ем-хашак ва асал берувчи усимлик хисобланади.
V
J
6. Усимликка морфологик ва эколого-морфологик тавсиф 
беришдаги фаркли тамонларини аникланг.
7. 
Берилган 
бошка 
тур 
усимликка 
эколого-морфологик 
тавсифнома тузинг.
Адабиётлар:
1. Каршибоев Х.К. Антэкология. -Гулистон. 2004. 36 б.
2. Каршибоев X. К. Антэкология.- Гулистон. -2008. 84 б.
3. Учебно-полевая практика по ботанике. -М. 1990. с 173-181.
4. Положий А.В. Основы морфологии высших растений.- 
Томск.1991.88 с.
133


4- амалий машFулот.
Мавзу: Усимликларнинг гуллаши ва чангланиши ж ар аён и н и
урганишда фойдаланиладиган методлар

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish