2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet52/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   75
Bog'liq
antekologiya

Дарс мацсади:
Талабаларни усимликларнинг асосий экологик 
гурухлари билан таништириш
Идентив укув мацсадлари:
1. Асосий абиотик омилларии санаб беради.
о
2. Усимликларни абиотик омилларга нисбатан гурухга ажрата 
олади.
VJ
Усимликлар маълум мухитда яшайди. Мухит омиллари (ёруглик, 
иссиклик, намлик, тупрок ва б.) усимликка доимо таъсир килиб 
туради. Шунинг учун усимликлар мухит омилларига нисбатан 
экологик гурухларга ажратилади.
I. ЁруFликка нисбатан
• гелиофитлар (ёруFсеварлар). Ёруглик етарли булгандагина уса 
олади, сояга чидамсиз булади. Руза, кунгабокар каби маданий 
усимликлар, ялтирбош, ёв в о й беда, эспарцет каби ут усимликлар 
гелиофитлар вакиллари хисобланади.
• сциофитлар (соясеварлар). Ёруглик кучсиз булган жойларда
о
учрайди. Кучли ёругликни ёктирмайди. Урмонда куйи ярусни ташкил 
килувчи мох ва папаротниклар мисол булади.
• факультатив гелиофитлар. Яхши ёругли к тушиб турган 
жойларда усади, сояга дам чидамли булади. Асосан урмон 
усимликлари киради.
• агелиофитлар усимликлар - ёругликка мухтож булмаган 
паразит ва сапротроф усимликлардир
II. 
И сси^ликка нисбатан:
• термофиллар — юкори хароратда усиб 
ривожланувчи 
усимликлар.
Термофил усимликларда туклар яхши ривожлангаилиги, эфир 
мойларга эга булиши, узок муддат тиним даврини утай олиши билан 
ажралиб туради. Янток, шувок, астрагаллар турлари термофил 
усимликлардир.
• криофиллар — паст хароратда яшовчи усимликлар.
Криофил усимликлар пояси ер багирлаб усиши, тупланиш
бугимининг ва илдиз бугзининг ер остида жойлашиши, хазонрезгилик, 
пукак кавати яхши ривожланганлиги билан характерланади. Уларга 
тундра минтакаси ва баланд тогларда учровчи усимликларни киритиш 
мумкин.
128


III. 
Н ам ликка нисбатан:
• гидатофитлар — сувда яшовчи усимликлар. Г идатофитлар 3 га 
булинади:
• Сувга тулик ботган холда яшовчилар;
• Сув бетида сузиб юрувчилар;
• Барглари сув бетида сузиб юрувчи, лекин уларнинг илдизлари 
сув остига бириккан усимликлар.
• гидрофитлар — танасининг бир 
кисми сувнинг остида 
усувчи усимликлар (камиш, куга, укбарг)
• гигрофитлар — сернам жойда усувчи усимликлар. Боткок ва 
сув хавзалари атрофида учровчи камиш, к и ёк , шоли ва бошкалар 
киради.
• мезофитлар — уртача намлик жойда яшовчи усимликлар. 
Маданий усимликлардан гуза, беда, маккажухори, тарвуз, ковун, 
ёвв о й и турлардан бугдойик, себарга, марваридгул ва утлок усимликла- 
рини бу гурухга киритиш мумкин.
• ксерофитлар — кургокчил мухитда усувчи усимликлар. Улар 
чул ва сахроларда кенг таркалган. Улар уз навбатида куйидаги 2 
гурухга ажратилади:
а) суккулентлар — танаси серсув, пояси ва барги этли булиб, 
узида сувни захира холда саклайди. Кактус, сутламагул, корашура, 
семизак ва бошкалар мисол була олади.
б) склерофитлар — пояси дагал, барглари редукцияланган, 
танаси тикон ёк и тангачалар билан копланган булади. Саксовул, янток, 
кум акацияси бу гурух вакилларидир.
IV. 
Тупрокка нисбатан:
• кальцефиллар — карбонат тузли тупрокда яхши усади 
(коракайин, шумтол).
• кальцефоблар — карбонат тузли тупрокни ёктирмайди 
(откулок, чой, каштан).
• галофитлар — шур жойда усувчи усимликлар (шура, баликкуз)
• псаммофитлар — кум тупрокларда усувчи усимликлар 
(астрагал, саксовул).
Антэкологик тадкикотларда 
усимликни 
эколого-морфологик 
тавсифлашда уни кайси экологик гурухга киришини кайд килинади. 
Масалан, Тян-Шон бедасини (Medicago tianschanica Vass.) гелиофит, 
термофил, мезофит, кальцефобларга киритиш мумкин.
129


Назорат учун саволлар:
1. Ёруглик омилига нисбатан усимликлар экологик гурухлари: 
а) ксерофит, мезофит, гидрофит
в) сциофит, суккулент, склерофит 
с) гелиофит, сциофит, факультатив гелиофит
д) фотофоб, фотофил, факультатив гелиофит
2. ^ургокчил мухитда усувчи усимлик..... дейилади.
а) ксерофит 
в) мезофит
с) гидрофит 
д) гидрофоб
3. Шур ерда усувчи усимликлар.....деб аталади.
а) псаммофитлар 
в) кальцефоблар
с) галофитлар 
д) мезофитлар
Адабиётлар:
1. 1^аршибоев ХД. Антэкология.- Гулистон. -2004. 36 б.
2. 1^аршибоев ХД. Антэкология. - Гулистон. -2008. 84 б.
о
3. Мустафоев С., Хрлмуродов А. Усимликлар биоэкологияси. -Т.: 
Укитувчи. 1992. 200 б.
4. 1^аршибоев ХД. Тян-шан бедаси антэкологияси. -ГулДУ илмий 
ишлар туплами, 1996. № 3. - 29-32 б.
5. Положий А.В. Основы морфологии высших растений. - 
Томск.1991.88 с.
6. Культиасов И.М. Экология растений. -1982. 381 с.
3- 
амалий машFулот 
Мавзу: Усимликларни эколого-морфологик тавсифлаш

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish