2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet47/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   75
Bog'liq
antekologiya

уруглар.
Агарда 
уругда 
персперм 
яхши
ривожланган, яъни захира озик модда уруг куртакнинг нуцеллус 
хужайраларида тупланган булса, 
персмермли
уруг дейилади.
Перспермли уругларни чиннигулдошлар (Caryophyllaceae) ва 
шурадошлар (chenopodiaceae) оилаларининг вакилларида учратиш 
мумкин.
Эндоспермсиз уруглар.
Уругда муртакнинг униб чикиши учун 
керакли захира озик моддалар муртакнинг узида, яъни уруг 
паллаларида тупланган булса 
эндоспермсиз уруг
дейилади. Бу уруглар 
бурчокдошлар (Fabaceae), кокидошлар (Asteraceae), ковокдошлар 
(Cucurbitaceae) оилаларининг вакилларида учрайди.
Эндоспермли уруглар.
Уругда муртакнинг униб чикиши учун 
керакли булган озик моддалар махсус гамловчи тукима эндоспермда 
тупланса -
эндоспермли уруг
дейилади. Бундай уруглар бугдойдошлар, 
итузумдошлар ва зирадошлар оилаларининг вакилларида аник кузга 
ташланади.
62-расм. Данакли меванинг тузилиши: 1- 2 -3 -мева кати: 1- экзокарп, 2 - мезокарп, 3- 
эндокарп, 4- уруг, 5- мева банди изи, 6-мева банди.
112


63-расм. 1 - 6 - Хул мевалар (куп уругли хул мева), 7 - 8 померанец (лимон меваси), 9 -10 -
11 - данакли мева, 12 -13 -мураккаб мева, 14 - 15 - сохта мева, 16 -17 -18 - туп мева
Гулда уругланиш ж араёни утгандан кейин мева хосил булади. 
Уругчи тугунчасининг узгаришидан мева етилади. Баъзан меванинг 
хосил булишида гул урни чангчиларнинг остки кисми, гултож ва 
гулкоса барглари хам иштирок этиши мумкин.
Айрим усимликларда бир нечта гулдан ёк и тупгулдан мева хосил 
булади. Мева икки кисмдан: мева кати (перикарп) ва уругдан иборат 
булади (62-расм). Мева кати тугунчанинг деворидан хосил булиб, уч 
каватга эга:
1. 
Экзокарп
(ташки кават);
2. 
Мезакарп
(урта этли ва сувли кават);
3. 
Эндокарп
(ички) кават.
Оддий мева.
Агарда гулда битта уругчи булса, бу уругчидан хосил 
булган мева 
оддий мева
деб аталади. Масалан, нухатнинг дуккак 
меваси шу гурухга киради.
Мураккаб мева.
Агарда гулда бир нечта уругчи булса, бу 
уругчилардан хосил булган мевага 
мураккаб мева
дейилади. Бунга 
айиктовон ва малина усимликларининг меваси мисол булади.
Туп мева.
Агарда мева бир нечта гулдан ёк и тупгулдан хосил 
булса, 
туп мева
деб аталади. Масалан, лавлагининг, анжир ва тутнинг 
меваси туп мева хисобланади.
Мевалар мева катининг ривожланишига караб: 
куруц ва %ул
(серсув) меваларга
булинади.
Хул меваларнинг
мева кати (перикарп) да мезокарп кавати яхши 
ривожланган.
113


Куруц меваларда
эса мезокарп эмас, балки экзокарп ва эндокарп 
каватлари мавжуд (64-расм). Мевалар бир уругли ва куп уругли 
булиши мумкин.
Куруц меваларнинг типлари.
1. 
Барг мева
- битта мева баргчасининг бирикиб усишидан хосил 
булган бир уяли, куп уругли, бир томонлама очиладиган курук мева. 
Барг мева- айиктовондошлар (Ranunculaceae) оиласининг вакилларида 
учрайди.
2. 
Дуккак
- битта мева баргчадан хосил булган, бир уяли, бир-икки 
ёк и куп уругли, икки томонлама очиладиган ва очилмайдиган курук 
мева. 
Дуккак 
мевалар 
бурчокдошлар 
(Fabaceae) 
оиласининг 
вакилларида булади. Бундай меваларнинг шакли ва катталиги хар хил 
булиши мумкин. Масалан, йунгичка (Medicago sativa) усимлигининг 
дуккак меваси куп уругли, спиралсимон уралган булади. Эспарцет 
(Onorychis) усимлигининг меваси бир уругли, очилмайдиган дуккак 
мева хисобланади.
3. 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish