2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet46/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   75
Bog'liq
antekologiya

Куш уругланишнинг биологик щамияти.
Куш уругланишнинг биологик ахамияти нимадан иборат? Битта 
спермийнинг тухум хужайра ядроси билан бирикиши шубха 
тугдирмайди ва бу ж ар аён чин уругланиш дейилади. Бирок бошка бир 
спермийнинг 
муртак 
халтасининг 
иккиламчи 
ядроси 
билан 
бирикишини турли хил олимлар турлича тушунтиради. С.Г.Навашин 
(1898) 
бу ходисани нормал буладиган жинсий ж ар аён деб 
тушунтиради ва ундан хосил булган зигота бошка истаган зигота 
тузилишидан фарк килмаслигини таъкидлайди. Бу зиготадан хосил 
булган эндосперм тухум хужайрадан хосил булган муртакнинг 
озикланиши 
учун 
мулжалланган. 
Демак, 
С.Г.Навашин 
ёп и к
уруглилардан бундай куш уругланишдан сунг иккита хар хил 
ривожланадиган эгизак хосил булади ёк и буни у полиэмбриония деб 
атайди. Бринк ва Куперларнинг (1947) фикрича, ёп и к уруглилардаги 
куш уругланиш ж араён и яхши ривожланмаган ургочи гаметофити 
урнини тулдиради ва эндоспермнинг активлигини оширади.
Герасимова 

Навашина (1958) 
нинг такидлашича, 
куш
110


уругланишнинг пайдо булиши ёп и к уруглилар ургочи гаметофитининг 
яхши ривожланмаган-лигининг натижасидир.
И.И. Презент (1948) нинг ёзиш ича, куш уругланиш бу жуда нозик 
ж ар аён
булиб, 
у 
организм 
индивидларининг 
биологик 
мослашувчанлигини оширади. Чунки ривожланаётган муртакнинг хал 
килувчи даврлари ана шу хосил булган эндосперм хисобида амалга 
ошади, натижада уруг тула тукис етилади.
Б.М.Козополянский (1949)нинг курсатишича, эндосперм узининг 
дурагай хусусиятлари билан гулли усимликларнинг ирсияти ва 
узгарувчанлигида мухим ахамиятга эга. Эндосперм хосил булишида 
иккинчи ядро билан спермийнинг иштирок этиши муртакнинг 
ривожланишида биргина она хужайра белгилари эмас, балки дурагай 
хусусиятларнинг мужассамлашишида мохияти катта. Бу ж ар аён гулли 
усимликларнинг хаётчанлигини хам ташки мухит шароитларига 
мослашувчанлик хусусиятларини ошириб боради.
Бирок гулли усимликларда кузатиладиган куш уругланиш 
жараёнининг мохияти хозиргача хал этилганича йук.
Гулли усимликлар уруFларининг тузилиши ва типлари
Уругли усимликлар очик ва ёп и к уругли булади. Ёпик уругли 
усимликлар уруги ривожланиши ва тузилиши жихатидан очик 
уруглилардан фарк килади.
Биринчидан, очик уруглиларнинг уругидаги гамловчи тукима -
эндосперма келиб чикиши жихатидан гаплоид характерга эга, яъни 
оналик гаметафитининг вегетатив 
кисми хисобланади. 
Гулли 
усимликларнинг уругидаги эндосперм эса куш уругланиш ж араёни 
натижасида хосил булиб триплоид характерга эга.
Иккинчидан, ёп и к уруглилар уругининг муртагида 1 ёк и 2 та 
уругпаллалари булади.
Учинчидан, ёп и к уруглиларда уруг пустининг ривожланиши 
уругнинг икки кават интегументи иштирокида булади (61-расм). Очик 
уруглиларда уруг пусти битта интегументдан хосил булади. 
Уругларнинг униб чикишида зарур булган озик моддалар уругнинг 
узида тупланади. Демак, уруг муртагининг озикланиши гетеротроф 
хисобланади.
111


61-расм. Бир паллали ва икки 
паллали усимликлар уругининг 
тузилиши:
А - бугдой донининг тузилиши: 1 -
мева кати, 2 - уруг пусти, 3 - алейрон 
кавати, 4 - крахмалли кават, 5 -
калиоптила, 6 - калкон, 7 - куртакча, 8 -
баргча, 9 - илдизча, 10 - пояча. Б -
ловия уругининг тузилиши: 1 -
микропиле, 2 - чоки, 3 - уругпалла, 4 -
илдизча, 5 -  баргча уруг куртакчаси 
билан.
Уруг типлари куйидагича булади:
Перспермли 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish