2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet42/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   75
Bog'liq
antekologiya

Asarum europaeum
усимлигидаги контактли автогамия:
1
- уругчи тумшукчаси; 
2
- чангдон (Пономарев, Демьянова, 1980).
2. Гравитацион автогамия
усулини Я ккагул 
(Moneses uniflora)
усимлиги мисолида куриш мумкин. Унинг йирик ва ок рангли 
гултожлари узларидан хушбуй хид таратиб туради, лекин бу гуллар 
хашаротларни узига жалб килиш учун хид чикармайди. Хашаротлар 
хам бу гулга ташриф буюришмайди. Чунки бу усимлик автогам 
усимликдир. Усимликда автогамияни амалга ошириш учун гул
97


бандлари пастга караб букилади. Бунда уругчининг устунчалари 
пастга караб тик осилиб колмайди, 
балки кия жойлашади. 
Устунчанинг кия жойлашиши чангдондаги чангларнинг тумшукчага 
тушишини осонлаштиради (56-расм).
56-расм. Я ккагул (Moneses uniflora) усимлигида гравитацион автогамия 1 - 
гунчанинг
кундаланг кесими (S - симон шаклдаги чангчи иплари ва чангдоннинг тепага цайрилган
шохсимон усимталари куриниб турибди); 2- гулларининг очилган вацтидаги умумий куриниши
(гул банди ёйсимон букилган, уругчининг тумшукчаси эса пастга цараб тик осилиб турибди);
3 - S - симон шаклдаги чангчи ипларининг тугирланиши ва чангдонларнинг буралиши; 4-
автогамия содир булиши вацтида усимликнинг умумий куриниши (гул эгилган уолатда
жойлашган, чангчи ва уругчилар пастга цараб ция жойлашган); 5- гулнинг ция уолатдаги
кундаланг кесими (S - симон шаклдаги чангчи иплари чангдонлари билан, чангдонларнинг
ёрицлари паст томонда) (Пономарев, 
Демьянова, 1980).
Гулларнинг автогам усулида чангланишида гуллар шамолнинг 
механик таъсирлари натижасида тебраниб, чангдон ёрикларидан чанг 
доначалари 
уругчи 
тумшукчаси 
устига 
тукилади 
(
шамол-
автогамияси).
Автогамиянинг 
амалга ошишига гулларда яшовчи 
майда 
хашоратлар - трипслар хам сабабчи булиши мумкин. 
Трипс-
автогамия
усимликларнинг турли хил вакилларида учрайди, айникса, 
кокиутдошлар оиласи вакилларининг майда найсимон гулларида куп 
учрайди.
Айрим 
кузатишларга 
караганда, 
(О. 
Хагеруп 
(1954) 
усимликларда ём ги р ёрдам ида (омброавтогамия) хам 
узидан 
чангланиши содир булиши аникланган. Айрим айиктовон турларининг 
(Ranunculus flammula)
гулларидаги тожибарглари маълум даражада 
сув билан тулгандан кейин чанг доналари сувнинг бетида калкиб 
юради ва шу гулдаги уругчи тумшукчасига тушади (57-расм). Бошка 
олимлар бундай чангланиш усулига шубха билан карашади, чунки
98


одатда сувли мухитга тушган чанг доначалари тезда узининг 
хаётчанлигини йукотади.
57-расм. Айицтовон 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish