2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet41/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   75
Bog'liq
antekologiya

(Scrophulariaceae),
бурчокдошлар 
(Fabaceae),
раъногулдошлар 
(Rosaceae),
чиннигулдошлар 
(Caryophyllaceae
оилалари 
вакилларида). 
Кейинчалик Fунча автогамияси усимликларнинг бурчокдошлар ва 
бугдойдошлар оилалари вакилларида купрок учраши аникланган. 
Гунча 
автогамияси 
узининг 
функционал 
мохияти 
жихатидан 
клейстогамияга якин булиб, турдош атамалардир.
Автогамия гуллашнинг охирида, ташки мухит омилларининг 
нокулай шароитлари (ёгингарчиликлар ёк и об-хавонинг совуши 
натижасида чангловчи хашаротларнинг йуклиги ва хок.) вактларида 
чангланиш содир булмаганда купрок учрайди. Бу холатларда 
автогамия чангланиш учун э х т и ёт чоралари сифатида хизмат килади. 
Ёпик уругли усимликлар гулларида четдан чангланишга булган 
мосланишлар билан бир каторда, узидан чангланишнинг эх т и ёт
чоралари сифатида хам купгина мосланишлар хосил булган.
Автогамия турли усуллар ёрдам ида амалга ошиши мумкин:
1. Уругчи ва чангчиларнинг тугридан - тугри тукнашиши 
натижасида (контактли ёк и алокали автогамия);
о
2. Узининг огирлиги натижасида чангларнинг чангдонлардан 
тукилиши 
ва 
тумшукчага 
тушиши 
натижасида 
(гравитацион 
автогамия);
3. Шамол 
ёрдам ида 
амалга 
ошадиган 
автогамия 
(шамол 
автогамияси);
95


4. Г улда хает кечирувчи хашаротлар ердамида (трипс-автогамия).
V
J
Усимликларда контактли автогамия купрок холларда содир 
булади. Гуллашнинг бошлангич фазаларида, яъни четдан чангланиш 
имкониятлари катта булган вактда, одатда чангчи ва уругчи турли 
вактларда 
етилиши 
(дихогамия) 
еки 
турлича 
масофаларда 
жойланишлари (геркогамия) гулдаги икки жинснинг бир-бири билан 
алокада булишига тускинлик килади. Кейинчалик гулдаги чангчи ва 
уругчиларнинг жойланишларида бироз узгаришлар содир була 
бошлайди. 
Бу холат усиш жараени билан боглик булиб, чангчи 
ипларининг еки уругчи устунчасининг усиши натижасида ерилган 
чангдон ва таъсирчан тумшукчалар бир-бирига жуда якин масофада 
жойлашиб колишади. Бундай вазиятларда уларнинг бир-бирига тегиб 
колиши хам таъминланади. Маълумки, бундай холларда епишкок 
тумшукча чангдонни махкам ушлаб туради ва чангдон ерилиши билан 
ундаги чанглар тугридан - тугри тумшукчага тушади.
1. 
Контактли автогамия
бошка усуллар билан хам амалга 
ошиши мумкин. Айрим усимликларнинг (далачой, сувурут, армерия) 
сулиетган тожибарглари буришиб, чангчи ва уругчиларни бир-бирига 
сикиб куяди ва уларнинг узидан чангланишига сабабчи булишади.
Бир йиллик яйлов зигири усимлиги гулларидаги тожибарглари 
киска вакт ичида тукилиб кетганидан кейин, косачабарглари чангчи ва 
уругчини кисиб, уларнинг бир-бирига тегиб колишига ва окибатда 
уларнинг узидан чангланишига сабабчи булади.
Автогамиянинг бошка бир куринишига - тожибаргларнинг 
емгирдан олдин еки кечаси епиладиган усимликлар гулларини хам 
мисол килиб курсатиш мумкин.
Хрзирги вактда автогамия усули содир булиши мумкин булган 
усимликлар руйхати анча купайган. Юкорида келтириб утилган 
усимлик турларида содир буладиган автогамия усуллари тасодифий 
характерга эга булган холатлардир. Гулларга хашаротлар келиб 
куниши натижасида хар кандай усимликларда четдан чангланиш 
ходисаси содир булиши мумкин.
Лекин айрим усимликларда автогамия мунтазам равишда содир 
булади. Тайга урмонларида усадиган 
Asarum europaeum
усимлиги 
доимий равишда узидан чангланишга мослашган (55-расм). Бу 
усимлик гуллари май ойида ва июн ойининг биринчи ярмида 
гуллайди. Гуллари якка, куримсиз булиб, тупрокнинг юза каватида, 
баргларнинг остида яширин жойлашган. Гултожлари кунгироксимон, 
кушилиб усган, ташки томондан кунгир рангли. Узок вакт ундаги
96


чангланиш ж араёни чумолилар ёрдам ида амалга ошади деб хисоблаб 
келинган. Х,озир бу усимлик гулларида мажбурий контакли автогамия 
усули содир булиши аникланган.
Унинг гулларининг ривожланишида учта фаза - бошлангич 
уругчи фаза, урта икки жинсли ва охирги чангчи фазаларни ажратиш 
мумкин. Чангланиш факатгина иккинчи фазада амалга ошиши 
мумкин. Гуллари протогинияли: гулларнинг гунчалик ва очилиш 
вактида тумшукча чангни кабул килишга т а й ёр холда булади, лекин 12 
та чангчининг чангдонлари хали ёрилмаган булади. Кейинги, икки 
жинсли фазада, хали тумшукчалар функционал холатда булиб, ички 
доирадаги 6 та чангчининг чангдонлари уругчи тумшукчагача усиб 
бориб, ёрилади ва унда чангини колдиради. Охирги - чангчи фазасида 
уругчи тумшукчаси узининг чангни кабул килиш кобилиятини 
йукотган булиб, ташки доирадаги 6 та чангчиларнинг чангдонлари 
етилиб, ёрилади, лекин улар жуда калта булиб, тумшукчаси 
даражасидаги узунликка ета олмайди. 
Шундай килиб, гулнинг 
биринчи ва охирги стадиялари чангланиш учун ахамиятсиз эканлиги 
аникланган.
55-расм. 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish