2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet7/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   75
Bog'liq
antekologiya

Абиот ик
(анемофилия ва гидрофилия) усуллари.
I. 
Узидан чангланиш.
Агар уругчи тумшукчаси шу гулнинг ёк и
шу усимликдаги бошка бир гулнинг чанги билан чангланса, бундай 
чангланиш ж араёнига узидан чангланиш (идиогамия) деб аталади. 
Бундай чангланиш, асосан икки жинсли гулларда содир булади 
(арпа, буFдой, нухат, ловия, сули, тарик, помидор, Fуза, з ^ и р ) .
о
Узидан чангланиш уч хил булади:
1. Автогамия ( Auto - узидан, gamos - никохланаман деган 
маънони билдиради) - уругчининг тумшукчасига шу хазмогам 
(очик) гулнинг чангдонидан чиккан чанг тушади.
2. Гейтоногамия (юн. Geiton - кушни ва gamos - никохланаман 
деган суздан олинган) - бир усимлик индивидиуми уртасида булади, 
яъни бир гул чангдонидан чиккан чанг шу усимлик индивидиумидаги 
бошка гулнинг тумшукчасига тушади. Гейтоногамия усули билан 
чангланиш гермафродит усимликларда хам, бир уйли, айрим жинсли 
усимликларда хам содир булади. Бу усулда чангланиш шамол ёк и
хашаротлар ёрдам ида амалга ошади.
3. Клейстогамия - баъзи усимликларда узидан чангланиш хали 
очилмаган, яъни клейстогам (ёп и к ) гулларда содир булади. 
Клейстогам гулларни бинафша (Viola), е р ё^ о к (Arachis), Арпа 
(Hordeum) усимликларида куриш мумкин. Бу усулда чангланиш 
ж араёнида чанглар тумшукчага тукилмасдан, чангдоннинг узида уса 
бошлайди ва чанг найчаси тумшукчагача усиб бориб, устунча оркали 
муртак халтачасига етиб боради. Шундан кейин куш уругланиш 
ж ар аён и бошланади.
II. 
Четдан чангланиш - Ксеногамия
(юн. Xenos-бегона; gamos - 
никохланаман деган суздан олинган ) ёп и к уругли усимликларда 
учрайдиган асосий чангланиш усули булиб, эволюция ж араёнида бу 
усулда чангланиш учун уларда хилма-хил мосланишлар пайдо 
булган. Бу мосланишлар гулнинг узидан чангланишига тускинлик 
килади.
Узидан чангланиш ёп и к уругли усимликларда нисбатан кам 
таркалган. Айрим усимликларда бу ходиса одатда четдан чангланиш 
амалга ошмай колган холларда гуллаш даврининг охирида содир 
булади, яъни нокулай шароитлар юз бериб, четдан чангланиш 
имконияти булмай колган вактларда амалга ошади.
Четдан чангланиш (бошка усимлик чанги билан чангланиш) 
купчилик усимликлар учун кулайдир, чунки бундай чангланишда хар
32


хил ирсий белгилари бор гаметалар кушилади - насллар эса хар хил 
булиб, турли яшаш шароитларига яхширок мослаша олади. Шунинг 
учун усимликлар гулларининг тузилиши ва экологиясида четдан 
чангланишни 
таъминлайдиган 
купдан-куп 
мосламалар 
хосил 
килганини кузатиш мумкин.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish