17 мавзу Қўшимча маърузалар (мустақил тайёрланишда ёрдам учун)


Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари



Download 10,07 Mb.
bet22/73
Sana11.04.2022
Hajmi10,07 Mb.
#543193
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   73
Bog'liq
Sabzavot ekinlari Kasaliklari va davolash chora tadbirlari to‘g‘risida (2)

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • 25 расм. Карам баргларида сохта ун-шудринг касаллигининг белгилари (қўзғатувчи Peronospora brassica).

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • КАРАМНИНГ
  • СОХТА УН-ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ
  • Зарарланган уруғдан ўсиб чиққан уруғпалланинг тўқималари ичида диффуз мицелий ривожланади, уруғпалла бутунлай моғор билан қопланади ва нобуд бўлади.
  • Зарарланган поя ва уруғлик қўзоқларида деярли қора доғлар ва озроқ моғор пайдо бўлади. Қўзоқларда зарарланган, хира тусли ва яхши тўлиб етилмаган уруғлар ҳосил бўлади.
  • Касаллик мавсумдан-мавсумга асосан уруғликка сақланган карам бошларида ва уруғ қобиғида қишловчи ооспоралар билан ўтади, бутгулдош бегона ўтларда ҳам қишлайди.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • КАРАМНИНГ
  • СОХТА УН-ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ
  • Кўчатхона ва далаларда вегетация даврида касаллик конидиялари билан тарқалади ва соғлом ўсимликларни зарарлайди. Зарарланган тўқимада конидиялар ривожланиши учун томчи шаклидаги намлик (ёмғир, шудринг) талаб этилади. Касаллик ривожланиши учун оптимал ҳаво ҳарорати 10-15оС.
  • Сохта ун-шудрингнинг зарари катта. Зарарланган карам бошлари бактериал юмшоқ чиришга чидамсиз бўлиб қолади. Касаллик кучли ривожланганида иссиқхонадаги барча кўчатлар 2-3 кунда нобуд бўлиши тез-тез кузатилади.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • КАРАМНИНГ
  • СОХТА УН-ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ
  • Қўзғатувчининг белгилари. Peronospora brassicae. Конидиофоралар ҳужайраларга бўлинмаган, рангсиз, барг тешикча (устьица) ларидан битта ёки иккитадан бўлиб чиқади, дихотомик шохланган, ўлчами 250-450х6-9 мкм. Конидиялар 1 ҳужайрали, эллипсоид ёки овал шаклли, ўлчами 11-28х11-24 мкм. Оогонийлар қалин қобиқли, ўлчами 30-50 мкм. Ооспоралар кўпинча тўқима ичида ривожланади, думалоқ шаклли, сариқ ёки жигарранг тусли, диаметри 25-30 мкм, ўсимта ҳосил қилиб ўсади.

Download 10,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish