14-мавзу. Операцион тизимларда файл тизимлари


Бу файл тизими турининг ОТ ларда ишлайдиган, турли версиялари мавжуд: FAT, FAT 12, FAT 16, FAT 32, super FAT ва х.к.лар



Download 116,63 Kb.
bet3/9
Sana28.01.2023
Hajmi116,63 Kb.
#904518
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Операцион тизимларда файл тизимлари

Бу файл тизими турининг ОТ ларда ишлайдиган, турли версиялари мавжуд: FAT, FAT 12, FAT 16, FAT 32, super FAT ва х.к.лар.

Бу ФБТ нинг MS DOS ОТ дан то Windows NT билан ишлайдиган версияларида мавжуд. Бошқача қилиб айтганда, маълум файллар тизимига мос ташкил этилган файллар билан ишлайди, ҳар бир ОТ учун ўз файлларини бошқарув тизими ишлаб чиқиш шарт. Ва бу файл тизими, қайси ОТ учун мўлжалланган бўлса, ўша ОТ да ишлайди, аммо бошқа файлларни бошқарув тизими ёрдамида яратилган файлларга марожаат имконини таминлайди (бошқа ОТ ФБТ бу ОТ ФБТ принциплари асосида ишлайдиган бўлиши керак).

Шундай қилиб, файл тизими – бу маълумотларнинг қабул қилинган сертификациялари бўйича ташкил этилган тўпламлари мажмуаси бўлиб, улар файлларга мурожаат учун зарур бўлган адресли маълумотларни олиш усулини аниқлайди.

Файл тизими термини, авваламбор файлларга ташкил этилган маълумотларга мурожаат принципларини аниқлайди. Худи шу терминни у ёки бу тўпламда жойлаштирилган аниқ файлларга нисбатан ҳам ишлатиш мумкин. Файлларни бошқариш тизимини эса, файл тизимининг аниқ реализациясига (амалга оширишга) нисбатан ишлатиш мумкин, яъни бу тизим – аниқ ОТ ларда файллар билан ишлашни таъминлайдиган дастур модуллари тўпламидир.

Инсон ишлатадиган маълумотлар, одатда структуралаштирил-гандир. Бу аввало, маълумотларни самарали сақлашни ташкил қилишни амалга оширишга имкон беради, қидирувни осонлаштиради, номлашда қўшимча имкониятлар яратади. Худди шунингдек, файллар билан ишлашда ҳам иложи борича структуралиштириш механизмини киритиш керак. Ҳаммадан осони иерархик муносабатларни ташкил этишдир. Бунинг учун, каталог тушунчасини, киритиш directory – деб ёзиш етарлидир. Каталог, файл кўринишида ташкил этилган маълумотлар тўғрисидаги маълумотни ўз ичига олади.

Бошқача айтганда, каталогда файллар дискриптори сақланади. Агар файллар, блок қурилмасида ташкил этилган бўлса, айнан каталог ёрдамида файлларни бошқариш тизими, шу маълумотлар жойлашган блок адресларини топади. Каталог, махсус тизимли маълумот структурасига эмас, (асосий, илдиз каталог дейилади), файл ўзи ҳам каталог бўлиши мумкин. Бундай файл-каталог, махсус тизимли қийматга эга бўлади, уни бошқа оддий файллар орасидан ажратиш зарур.


Download 116,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish