14-маъруза Мавзу: нерв тўҚимаси



Download 3,73 Mb.
bet3/6
Sana22.02.2022
Hajmi3,73 Mb.
#110499
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
gisto nerv prezentatsiya

МАКРОГЛИЯ
  • 1. Астроглия;
  • 2. Эпендимоглия;
  • 3. Олигодендроглия;
  • 4. Мультипотенциал глия.
  • Астроглия. Астроцитар глия марказий нерв системасининг (МНС) таянч аппаратини ҳосил қилади. У майда кўп ўсимтали кичик ҳужайралардан иборат бўлиб, нурли юлдуз кўринишига эга. Бундай типдаги нейроглия ҳужайралари астроцитлар (юнон. аstra - юлдуз; cytos - ҳужайра) номини олади.
  • Ўсимталарнинг тузилишига қараб 2 хил астроцитлар фарқланади:
  • Протоплазматик ёки қисқа ўсимтали астроцитлар.
  • Толали ёки узун ўсимтали астроцитлар.
  • Представление о величине астроцитов дает сравнение их с дендритами нейронов
  • Протоплазматик астроцитлар МНС асосини ҳосил қилади ва асосан кулранг моддада, яъни нейронлар соҳасида жойлашади. Бу ҳужайраларнинг танаси кўп қиррали бўлиб, ундан калта кўп тармоқланувчи ва «оёқчалар» ҳосил қилиб тугалланувчи ўсимталар чиқади. Ҳужайра катталиги 15-20 мкм бўлиб, ядроси нисбатан катта, хроматини камдир. Цитоплазмасида кўп миқдорда гликоген, митохондриялар ҳамда суст ривожланган донадор эндоплазматик тўр топилган.
  • Толали астроцитлар асосан МНС оқ моддасида жойлашган. Уларнинг ҳужайра танаси нисбатан кичик бўлиб, шакли чўзинчоқдир. Катталиги 10-20 мкм бўлиб, цитоплазманинг кўп қисмини ядро эгаллаган. Ҳужайра танасидан 20-40 тагача ингичка кам шохланувчи ўсимталар чиқиб, глиал толаларга айланади ва миянинг таянч аппаратини ташкил қилади. Астроцитларнинг ўсимталари кўпинча майда қон томирлар деворларида тугмачасимон кенгаймалар (периваскуляр оёқчалар) ҳосил қилиб тугалланади.
  • А -волокнистый астроцит; Б- протоплазматический астроцит; В- микроглия; Г-олигодендроглиоциты.
  • Эпендимоглия. У асосан эпендимоцит (еpendymocyti) ҳужайраларидан ташкил топган.
  • Етук эпендимоцитлар эпителий каби цилиндрсимон шаклда бўлиб, орқа мия каналини ва бош мия қоринчаларининг деворини қоплаб туради. Бош мия қоринчаларининг қон томирлари чигалларини қопловчи эпендимоцитлар кубсимон шаклга эга.
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish